Buda u polju lavande
Tadao Ando, poznati japanski arhitekta, projektovao je u japanskom gradu Saporu monumentalni hram prekriven lavandom, u čijem se središtu nalazi divovska statua Bude.
Na listi poznatih turističkih destinacija u većini zemalja nećete naći groblje. Međutim, na severu japanskog grada Saporo nalazi se groblje Makonamai Takino, koje turisti vrlo rado posećuju. Ono što ih privlači jeste prostrani pejzaž ispunjen ogromnim spomenicima: na ulazu ih dočekuje 40 statua, u parku groblja nalazi se jedna od najvernijih replika čuvenog Stounhendža, a iz neposredne blizine sve to nadgleda gigantska statua Bude, visoka cak 13,5 metara. Upravo poslednji pomenuti spomenik predstavlja srce projekta koji vidite na fotografijama.
Ogromna statua Bude usamljeno je stajala na ovom mestu više od 15 godina, i svojim monumentalnim dimenzijama u mnogima izazivala nelagodu. Zbog toga su čelnici groblja odlučili da pronađu način da je približe ljudskim merama.
Članak se nastavlja posle reklama
Za ostvarenje svoje zamisli angažovali su pravu osobu – japanskog arhitektu Tadaa Anda, dobitnika prestižne Prickerove nagrade, za čije je stvaralaštvo karakteristična bliska veza s prirodom.
Tadao je stvorio nesvakidašnji pejzaž okruživši statuu Bude velikim betonskim brdom. Ono je prekriveno lavandom, a na vrhu se nalazi otvor kroz koji izviruje Budina glava. Da bi došli do podnožja statue, posetioci moraju da prođu kroz tunel dug 40 metara. Napravljen u obliku lukova od betona, tunel je slabo osvetljen kako bi se stvorila atmosfera utrobe, dok je otvor u samom središtu bogat prirodnim osvetljenjem i okružen betonskim zidovima koji se postepeno sužavaju.
Članak se nastavlja posle reklama
Ideja je bila da se posetiocima hrama koji iskazuju svoju zahvalnost Budi obezbedi spokojna atmosfera. Vegetacija pruža sezonski odgovarajuću pozadinu, menjajući se od zelene u proleće ka ljubičastoj leti, i na kraju postaje bela, kada je na zimu prekrije sneg. Vodena bašta u podnožju brda okružena je betonskim zidinama i stazama.
Članak se nastavlja posle reklama
Ovaj neobični projekat samoukog arhitekte pokazuje nekoliko ključnih karakteristika njegovog rada, npr. upotrebu sirovog betona, dramatične igre s prirodnom svetlošću, preplitanje spoljašnjosti i unutrašnjosti, te potpunu harmoniju s prirodom.
Tatjana Marić Ivković, ugledna je figura u svetu izdavaštva i dizajna enterijera, čija karijera obuhvata preko 20 godina izuzetnog rada i doprinosa. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Tatjana je svoje profesionalno putovanje započela u print medijima, gde je brzo napredovala do pozicije glavne urednice prestižnog magazina Bravacasa. Pod njenim vodstvom, Bravacasa je doživeo transformaciju u jedan od vodećih časopisa za uređenje doma, zahvaljujući njenom inovativnom pristupu, istančanom ukusu i strasti prema dizajnu.