26.12.2017 Arhitektura

FONDAZIONE PRADA – savremeni grad umetnosti

Jedan od najzapaženijih projekata prošle godine, neverovatan spoj genijalnih umova Miuccije Prade i njenog vodećeg arhitekte Rema Koolhaasa, osvanuo je u proleće 2015. i ceo kvart industrijske zone Milana transformisao u “novi grad umetnosti”, kako ga je nazvao The Guardian.

Sedam objekata stare destilerije rekonstruisano je u slobodnom duhu umetnosti, kroz prepoznatljiv ekscentričan pristup arhitekturi, u Pradin najambiciozniji projekat koji nema nikakve veze s modom – kompleks Fondazione Prada.

F ondazione Prada osnovana je 1993. godine kao kulturna organizacija koja kroz raznovrsne izložbe istaknutih umetnika, organizovanje filozofskih debata, produkciju autorskih filmova, izdavanje knjiga i publikacija analizira fenomene naše epohe.

Glavna misija fondacije jeste da promoviše kulturu kao instituciju, koja nije samo korisna i neophodna nego i veoma atraktivna i privlačna, kao osnovno sredstvo koje nam u svakodnevnom životu pomaže da razumemo kako se sve menja – i mi i svet oko nas.

SOFISTICIRANO SAVRŠENSTVO

Kompleks Fondazione Prada nema nikakve veze s modom, ali dostojno prati i oslikava duh brenda koji postoji od 1913. godine. Prada je danas jedna od najvećih globalnih modnih imperija, koja je od samog početka bila poznata po savršeno elegantnim torbama, koferima i luksuznim aksesoarima od najfinijih materijala, prestižnog kvaliteta izrade. “Grad umetnosti” nalazi se u industrijskoj zoni na periferiji Milana.

Kompaktna arhitektonsko-urbanistička konfiguracija nastala je rekonstrukcijom kompleksa stare destilerije iz 1910. godine i prostire se na 19.000 m2. Pored sedam postojećih objekata, obnovljenih u postindustrijskom stilu, izgrađena su tri nova, koja su na zanimljiv kontrastan način uklopljena u dinamičnu celinu.

ARHITEKTURA UMETNOSTI

“Pokušali smo da pronađemo način da pobegnemo izvan zidova klasičnih izložbenih prostora i da kreiramo tipološku raznolikost prostora i uslova za prikazivanje umetnosti”, kaže arhitekta Rem Koolhaas Gruba, siva struktura i sjajna, zlatna površina u igri umetnosti i arhitekture prenose se na elemente enterijera – sive površine zidova i zlatne statue. Otvoreni prostori u unutrašnjosti kompleksa kreirani su tako da savršeno balansiraju između prošlosti i sadašnjosti – pretvarajući arhitekturu, u interakciji s posetiocima, u umetničku inspiraciju.

Najupečatljiviji deo celog kompleksa jeste fasada u klasičnom industrijskom stilu, koji nosi duh radničke klase, obučen u pažljivo skrojeno odelo od 24-karatnih zlatnih listića. Centralni paviljoni prekriveni su širokim staklenim panelima, koji iz svakog ugla otvaraju dramatične vizure na ambijentalne celine u okviru enterijera.

Zgrada bioskopa je specifična jer je samostalna, ali i neraskidivo povezana s okruženjem – njena fasada od ogledala u svojoj refleksiji daje beskrajnu širinu. Dizajnirana je kao multifunkcionalni objekat koji se otvara i pretvara u 30m dugu modnu pistu.

Potpuno neočekivani kafebar Luce osmislio je i dizajnirao režiser Wes Anderson, inspirisan duhom italijanskih kafea 50-ih godina, u jedinstvenom spoju s apsurdnim kičem – njegovim prepoznatljivim stilom. “…dok sam razmišljao kako mogu da napravim prilično dobru filmsku scenografiju, palo mi je na pamet da bi bilo još bolje da napravim prostor u kome mogu da sedim i napišem novi film!

Pokušao sam da dizajniram bar u kome bih voleo da provodim svoje slobodno, neizmišljeno vreme…” – režiser Wes Anderson Bogatstvo koje se nosi sa stilom i nesvakidašnji spoj industrije, tradicije i glamura izdvajaju ovu interesantnu rekonstrukciju objekta, koji odiše tihim luksuzom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije