03.11.2017 Arhitektura

Magična igra volumena

Na zgradi Poli teatra u Šangaju japanski arhitekta Tadao Ando još jednom je pokazao svoju virtuoznost u stvaranju magije prostora. Građevina, koja se može opisati kao uzbudljiva kombinacija jednostavne geometrije i složenih prostornih odnosa, ponosno stoji na obali jezera, predstavaljajući novi simbol grada.

Među velikim imenima savremene arhitektonske scene, Tadao Ando iza sebe ima možda najneobičniju priču. Pre karijere u profesiji koja ga je proslavila, ovaj samouki arhitekta iz Japana radio je kao vozač kamiona i bokser. U arhitekturu se zaljubio kada je kao srednjoškolac na putovanju u Tokio prvi put video zgradu hotela Imperial čuvenog Frenka Lojda Rajta. Uz časove crtanja i izučavanje građevina velikih arhitekata, neosporni talenat za magičnu igru volumena, svetlosti i senki doveo je Anda u sam vrh svetske arhitekture.

Andov arhitektonski izraz u dubokoj je vezi sa japanskom kulturom, religijom i filozofijom života. On bi se mogao opisati kroz pojam zen, budističko učenje zasnovano na konceptu jednostavnosti, koje unutrašnji osećaj stavlja ispred spoljašnjeg izgleda. Andove građevine su upravo takve – krajnje jednostavne u formi i materijalizaciji, ali u vrlo kompleksnoj vezi sa korisnikom i sa okruženjem. U fokusu njegove pažnje nije estetika same građevine, već doživljaj prostora, ambijent koji u njoj (i oko nje) vlada i senzacije koje pobuđuje. Najvažnija sredstva kojima Ando ovo postiže jesu vešta manipulacija prirodnim svetlom i korišćenje betona kao dominantnog materijala, koji njegovim kompozicijama daje jednostavnost i čistoću.

Poli teatar u Šangaju, izgrađen 2014. godine, nosi sva karakteristična obeležja Andove arhitekture. Beton je i u ovom ostvarenju dominantan materijal, ali je upotrebljen na vrlo neobičan način – betonski zidovi na fasadi skriveni su iza zid-zavese od stakla i aluminijuma, te se jasno uočavaju tek kada se priđe zgradi. Sama funkcija objekta zahtevala je zatvorenu fasadu, dok su monumentalne dimenzije nametnule njenu prozračnost kako ne bi izgledala preteško. Oba problema arhitekta je rešio ovom dvostrukom opnom, a prostor između dva sloja fasade iskorišćen je kao komunikacija. Stroga geometrija i pravilan raster aluminijumskih profila rezultirali su jednoličnim minimalističkim volumenom dimenzija 100×100 m u osnovi i visine 30 m, koji bi se teško mogao zamisliti jedonstavnijim. Međutim, ta jednoličnost potpuno je eliminisana radikalnim potezom – probijanjem pet cilindričnih tunela kroz telo građevine, koji se otvaraju na sve četiri fasade, ocrtavajući se kao dinamični elipsasti otvori.

Tuneli unutar građevine stvaraju seriju otvorenih javnih prostora, ujedno predstavljajući čvorište kompleksnih veza između njenih različitih delova. Zidovi tunela obloženi su aluminijumom obojenim u toplu bež nijansu, kako bi se postigao izgled drveta i kontrast sa betonom. Svaki od ovih tunela ima svoju funkciju, a u dva najveća smešteni su lobi i foaje, koji na dramatičan način uvode posetioca u teatar. Zbog presecanja sa ostalim tunelima koji se otvaraju na različitim mestima na fasadi, u njima je stvorena čarobna igra svetlosti po kojoj je Ando prepoznatljiv. Osim stvaranja ovog teatralnog ambijenta, ostali tuneli imaju funkciju komunikacije između različitih delova objekta. Tema cilindričih volumena nastavlja se i u glavnoj sali, koja raspolaže auditorijumom sa 1.600 mesta. U njoj je kao obloga korišćeno drvo, čime je upotpunjena veza sa tunelima (iako je u njima ovaj materijal samo vizuelno oponašan).

Zgrada Poli teatra nalazi se u okrugu Jiading, delu Šangaja koji se razvija u novi centar grada. Zbog toga su jedni od glavnih zahteva projekta bili upečatljiv izgled i snažan karakter građevine, kako bi ona stekla status simbola ovog područja. Ando je bez sumnje uspešno odgovorio na ovaj zadatak. Kompletnom utisku značajno doprinosi lokacija teatra na samoj obali veštačkog jezera. Statična vodena površina i veliki otvoreni prostor koji ga okružuju dodatno ga ističu u prvi plan, stvarajući pritom spokojan i skladan ambijent na relaciji zgrada/okruženje, što je još jedan od Andovih znakova prepoznavanja.

Foto: Shigeo Ogawa, vlasništvo Tadao Ando Architect & Associates, www.tadao-ando.com
 

JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!

PRTATITE NAS I NA FACEBOOKU: bravacasa.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije