12.12.2017 Arhitektura

Sikstinska kapela preistorijske umetnosti

Na projektu zgrade Internacionalnog centra pećinske umetnosti u Montinjaku norveška firma Snøhetta ponovo je pokazala svoju maestralnost u kreiranju pejzaža, arhitekture i enterijera, vodeći posetioce na čudesno putovanje kroz umetnost preistorije.

Mesto Montinjak na jugozapadu Francuske postalo je poznato širom sveta kada su u njegovoj blizini, u pećini Lasko, 1940. godine otkriveni polihromni crteži iz doba kasnog paleolita. Ovo dragoceno nalazište, među arheolozima poznato kao Sikstinska kapela preistorije, otvoreno je za posetioce 1948. Međutim, ubrzo po otvaranju velika popularnost i izloženost crteža spoljašnjim uticajima pokazali su pogubno dejstvo po ovo 20.000 godina staro blago, te je nalazište 1963. zatvoreno za javnost. Šesnaest godina kasnije pećina Lasko je, zajedno sa drugim preistorijskim nalazištima u dolini reke Vezer, uvrštena na UNOSCO listu Svetske baštine.

Na sedamdesetu godišnjicu od otkrivanja crteža raspisan je konkurs za projekat zgrade Internacionalnog centra pećinske umetnosti Lascaux IV. Ideja otvaranja ovakvog muzeja bila je da se kroz multimedijalnu postavku šira javnost na edukativan način upozna s nemerljivim vrednostima ovog arheološkog nalazišta, a da se pritom sam lokalitet ne ugoržava. Pobedu na konkursu odnela je čuvena norveška firma Snøhetta sa koautorima Duncan Lewis Scape Architecture i Casson Mann, a muzej je zvanično otvoren 3. aprila 2017.


Rez u pejzažu

Zdanje Internacionalnog centra pećinske umetnosti predstavlja upečatljiv i moderan dodatak dolini reke Vezer. Smeštenu na granici između zaštićene šume i poljoprivrednog zemljišta, zgradu Lascaux IV arhitekte su zamislile kao rez u prirodnom pejzažu. Geometrijska forma i hladni moderni materijali nedvosmisleno ukazuju na granicu između dela prirode i čoveka. Ovakav arhitektonski izraz u vezi je i sa samim programom smeštenim u objektu – on predstavlja neutralan okvir u kom u prvom planu nije arhitektura, već muzejska postavka i drugi sadržaji koje on udomljava. Lascaux IV sadrži 3d bioskop i pozorište, čiji repertoar kao glavnu temu ima priče o preistorijskom periodu kojem umetnost pećine Lasko pripada, te galerije za privremene izložbe na kojima se prošlost interpretira kroz savremenu umetnost. Međutim, glavni sadržaj nesumnjivo predstavljaju reprodukcije oslikanih zidova pećine, koje posetiocima verodostojno dočaravaju okruženje i stvaralaštvo neolitskog čoveka.
Zidovi, krov, fasada, te popločanje u enterijeru i eksterijeru izvedeni su od betona, što je objektu dalo monolitan izgled. Sirovost ovog materijala, uprkos modernoj geometrijskoj formi i tehnologiji izrade, evocira preistorijski svet – kamenje u potoku, te pećinu kao čovekovo jedino sklonište. Drugi dominantan materijal – staklo, definiše deo fasade i krov iznad centralne komunikacije. To je obezbedilo vizuelnu povezanost enterijera i pejzaža, kao i prirodnu osvetljenost prostora koji služi kao zona orijentacije. Kombinacija stakla i betona proizvela je niz kontrastnih efekata – između transparentnosti i neprozirnosti, svetlosti i senke, sofisticiranog i sirovog. Njihov reciprocitet stvorio je izbalansiranu atmosferu i dao je čitavom zdanju jedinstven i moderan pečat.



Foto: Snøhetta, Pinterest
 

JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!

PRTATITE NAS I NA FACEBOOKU: bravacasa.rs




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije