Francuski kampus
11.04.2013 Arhitektura

Unikatni kampus

Arhitektonski plan Edouarda Alberta za Jussieu kampus iz 1960. godine spektakularan je primer modernističkog, progresivnog, racionalnog i monumentalnog planiranja. Projektovan da primi 45.000 studenata i istraživača, ovaj kolosalni objekat, smešten gotovo u samom centru grada, kritikovan je od strane mnogih Parižana, ponajviše zbog prekomerne upotrebe azbesta, nezapaljivog materijala štetnog za udisanje.

U Francuskoj je upotreba ovog materijala čak i zabranjena, ali tek pošto je sagrađen kampus. Pre tačno deset godina, tokom renoviranja Jussieu kampusa, arhitektonska firma Peripheriques pobedila je na konkursu i dobila pravo da proširi i dovrši započeti arhitektonski plan. Njihov dodatak, poznat kao 16M zgrada ili Jussieu atrium, svojim razmerama i izgledom uklapa se u postojeći sistem, a istovremeno razigrano deformiše težnju ka funkcionalnosti objekta.
Pored očiglednih karakteristika – perforirane metalne fasade, veselih, razigranih boja i zidnih otvora u obliku pilula – arhitekte su izvele i niz neverovatnih poduhvata. Unutrašnjost objekta u potpunosti je ogoljena, pošto je u Parizu, kao i u ostalim svetskim metropolama, sve manje slobodnog prostora.

Čudesna arhitektura
Projekat je završen 2006. godine, a rešenje u pogledu proširenja zgrade zasnivalo se na već postojećem sistemu – deformiše ga, stvarajući pritom dva dvorišta. Jedno od njih se pruža vertikalno i omogućava jednostavnije kretanje kroz zgradu. Ova teška betonska konstrukcija suprotstavlja se laganim metalnim oblogama na fasadi. U prizemlju, postojeća ploča na kojoj su izgrađene univerzitetske zgrade sklapa se u rampu poput origamija kako bi se novi nivoi izjednačili sa postojećim. Projekat predstavlja formu koja je nezavisna, ali istovremeno u kontinuitetu sa postojećom logikom.

Kampus arhitektura
Staklena i metalna fasada, sastavljena od desetak vrsta različitih panela i s rupama različite veličine, daje objektu promenljivu dubinu. Rupe na fasadi takođe filtriraju svetlost, a refleksija kroz staklene površine stvara efekat treperenja, koji daje utisak kao da se zgrada neprestano menja i podseća nas na radikalno izmenjen stari plan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Prethodna vest

još iz kategorije