Istorija Murano stakla
Najvredniji primerci mogu da se nađu u Muzeju stakla u Muranu – čuvenom Palazzo Guistinian, čiji je osnivač Abbot Vicenzo Zanetti. U njemu ima više od 4000 eksponata. Do muzeja se, između ostalog, može stići i taksijem, koji plaćaju fabrike stakla – idealan način da se privuku turisti.
U prizemlju se čuvaju arheološke vrednosti od stakla, a u ostalim prostorijama su stakleni predmeti proizvedeni od 15. veka do danas. Najlepši primerci mogu da se vide samo u privatnim kolekcijama, kao i na slikama Ticijana i Veronezea.
Vekovima su jedini u Evropi znali da naprave ogledalo. Ta znanja su prenošena sa oca na sina i bila su u domenu porodičnih manufaktura i uvek pod patronatom moćnika – staklo je oduvek bilo skupo i rezervisano za elitu.
[textblock style=”4″]Pročitajte i Tajna luksuznog Murano stakla[/textblock]
Murano je uspešno sačuvao mnoge svoje pronalaske, ali ne i tajnu tehniku proizvodnje ogledala, koja su uvek bila i ostala veoma skupocen i tražen proizvod. Takođe, stari majstori su razvili i mnoge druge sofisticirane tehnologije proizvodnje, kao što su pročišćeno kristalno staklo (cristallo), emajlirano staklo (smalto), staklo sa primesama zlata (aventurine), višebojno staklo (millefiori), mlečno staklo (lattimo) i staklene imitacije dragog kamenja.
Njihov virtuelni monopol nad kvalitetnim staklom trajao je vekovima, dok staklari iz severne i centralne Evrope nisu uveli nove tehnike i trendove u periodu naseljavanja Novog sveta.