Sijalice
04.05.2014 Dizajn

Zanimljiva rasveta u prostoru

Kako su ljudska delatnost i način života doživljavali promene, tako su i svetlosna okruženja u kojima se radi i boravi menjala svoj karakter – kaže Predrag Stojićević.

Od početka dizajna osvetljenja do danas prošlo je nekoliko kulturnih i industrijskih epoha i svaka je obeležena tipičnim dizajnom stonih i podnih lampi – tih scenografskih predmeta u enterijeru.

Po vrsti prostora koje osvetljavaju, podne i stone lampe možemo podeliti na dekorativne i tehničke. Tehničke, po definiciji, imaju zadatak da pravilno osvetle zahtevnije radne zadatke, dok dekorativne imaju ulogu stvaranja ambijenta.

I dekorativni i tehnički pravac ostavili su nam mnoge sjajne primere lampi čiji su modeli postali ikone u rasveti: Hofman, Tifani, Luj Pulsen, Ričard Saper… samo su neka od poznatih imena.

Arhitektonskim oblikovanjem prostora, a u skladu sa zahtevima novog vremena, postavljaju se sve specifičniji zadaci pred dizajnere svetiljki – i tehnološki i oblikovni.

Sve češće pronalazimo “mikrolajt” ili LED tehnologiju u stonim lampama, a materijali i tehnologija izrade nadmašuju mnoge ozbiljne industrije. Kao krajnji korisnici na raspolaganju imamo lampe koje se i dizajnom i tehničkim karakteristikama mogu uklopiti u naše prostore i osvetliti ih na vrlo osmišljen način.

Dobro osvetljen prostor može prosto da se oseti, a to viđamo svakodnevno – u filmu. Tu se osmišljavanjem svetla bave dizajner svetla i direktor fotografije, a prema scenariju stvara se atmosfera gde se svetlom i zvukom ”podiže” i ”spušta” dramatika.

Tako je skoro i u stvarnosti. Prema ulozi koju igramo u životu potrebni su nam i dekor i osvetljenje. Ako danas sijamo, iako je dan oblačan i tmuran, unećemo i svetlo i vedrinu u prostor! Ipak, ako želimo da osmislimo svetlosni ambijent, da rasporedimo podne i stone lampe, isplaniramo utičnice ili predstavimo sebi efekat rasvete, onda nam treba savet dizajnera osvetljenja.

Osvetljenje stambenih prostora
Svetlost, kako prirodna tako i veštačka, zapravo je jedan od najvažnijih činilaca pri oblikovanju prostora.

Pravilno osvetljenje može da naglasi njegov kvalitet, ali takođe nepravilno izabrana rasveta može da umanji dobru arhitektonsku ideju. Zbog toga je neophodno da se pored projekta arhitekture, mašinskih i elektroinstalacija, koji su obavezni deo projektne dokumentacije pri izgradnji ili restauraciji stambene kuće ili stana, naruči i celokupan koncept/projekat osvetljenja.

On mora biti usaglašen sa arhitektonskim planom i unutrašnjom opremom, ali i sa potrebama korisnika. Osmišljeno osvetljenje pojedinih prostora u kući, pored većeg kvaliteta života, doprinosi i prepoznatljivom identitetu.

Osvetljenje doma tema je koja zahteva detaljnu i kompleksnu obradu, kako pri projektovanju, tako i pri tehničkom izvođenju. Za ovu priliku izdvajamo samo nekoliko osnovnih koncepata i pravila, odnosno saveta.

Dnevni prostor u kući ili stanu ne treba osvetljavati centralno jer ujednačeno svetlo sa plafona ne može dočarati domaći ambijent. Umesto plafonskog svetla, koje monotono osvetljava ceo prostor, upotrebom različitih svetlosnih izvora (zidne indirektne svetiljke, stojeće indirektne svetiljke, stone svetiljke…) vizuelno razdvajamo pojedine prostorne zone, odnosno događaje u njima.

Štetna je i neekološka prejaka svetlosna jačina. Zato je preporučljivo upotrebljavati sijalice sa toplim kolornim spektrom. Pri izboru jačine i boje svetla moramo poštovati boju zidova, plafona i poda, kao i površinsku obradu nameštaja.

Izbor oblika svetiljke ne treba da prepuštamo samo subjektivnom estetskom ukusu, koji se menja od osobe do osobe ili iz dana u dan, već treba da bude prilagođen arhitektonskom konceptu i izabranom stilu enterijera.

Takođe, trebalo bi se i posavetovati sa arhitektom koji je projektovao unutrašnju opremu. Pre postavljanja svetiljki potrebno je prilagoditi i elektroinstalaciju i razmisliti o tome gde želimo prekidače, utičnice, ventilator…

Ulaz u kuću/stan mora biti dobro osvetljen tokom noći. Osvetljena ulazna vrata na prijatan način “primaju” goste, dok se mogući provalnici klone osvetljenog prostora.

Predsoblje mora gostima ponuditi utisak gostoljubivosti, nagovestiti mu da prolazi kroz prijemni prostor – ulazak u ostale prostorije. Meka svetlost, usmerena u plafon, stvara prijatnu atmosferu.

Predsoblje se koristi i kao mala izložbena galerija porodičnih umetničkih vrednosti. Svaku pojedinačnu slulpturu ili sliku treba posebno osvetliti usmerenim svetlosnim snopom, pri tome moramo paziti da jačina svetlosti ne ošteti slike (koristimo UV filtere po potrebi).

Dnevna soba je prostor različitih dešavanja, pa je zato ne osvetljavamo centralno, već prema načinu korišćenja pojedinačne zone. Deo za goste jače je osvetljen, pri gledanju TV-a svetlost ne sme da se reflektuje na ekranu, za ovu svrhu primerenije su indirektne i slabije svetiljke.

Prijatnu i raznoliku atmosferu možemo postići regulacijom svetiljki – dimovanjem i kombinacijom uključeno/isključeno, a to moramo predvideti još tokom planiranja elektroinstalacija.

U trpezariji sto je centralna tačka i njega treba osvetliti glavnim svetlosnim izvorom sa plafona. Sa dodatnim osvetljenjem (indirektna svetlost sa zida ili svećnjak na stolu) izbeći ćemo senke. Sekundarnim usmerenim svetiljkama možemo naglasiti slike po želji, vredan servis ili srebrninu.

Kuhinja je, pre svega, radni prostor koji zahteva funkcionalno osvetljenje radnih površina. Koristimo snažniju fluo-rasvetu (1.000 luxa), sakrivenu ispod visećih elemenata.

Dizajn osvetljenja promenljivog raspoloženja
Sva raspoloživa tehnologija i nova saznanja i spoznaje o prirodi doveli su do današnjeg načina razmišljanja o tome na koji način graditi i opremati životni i radni prostor za human i zdrav način života.

Multidisciplinarnim obuhvatanjem analize zahteva korisnika sa jedne i spoljnih faktora sa druge strane, dolazi se do tehnologije korišćenja zgrade kao do predefinisanog modela funkcionisanja.

Današnje mogućnosti prikupljanja i skladištenja podataka i globalna mreža pružaju sasvim zadovoljavajući okvir za najrazličitije i najspecifičnije zahteve i ideje. Arhitektura ovog veka oslanja se na znanja i discipline novijeg doba, a jedna od njih jeste i dizajn svetlosti u arhitekturi.

Svetlost, bilo da je to dnevna ili veštačka, svojim svojstvima doprinosi kvalitetu prostora u izuzetno velikoj meri. Sfera bavljenja ovom disciplinom razvijala se, između ostalog, radi zadovoljavanja visokih zahteva obavljanja pojedinih radnih zadataka, radi boljeg osećaja korisnika i zdravije atmosfere.

Zajednički imenitelj većine korisničkih zahteva jeste promena – dinamičnost. Pri dizajniranju osvetljenja kao poseban činilac razmatra se promena načina korišćenja prostora u toku dana ili noći.

U zahtevnije zadatke spadaju višefunkcionalni prostori sa kontrolisanim propuštanjem dnevnog svetla, u zavisnosti od doba dana, i za takve zahteve razvijena su tehnološka rešenja čije primere možemo da nađemo širom sveta, pa i kod nas.

Dinamično osvetljenje
Pri planiranju dinamičnog osvetljenja potrebno je proći kroz nekoliko faza u projektovanju. Projektni tim sastavljen je od elektroinženjera, arhitekte i dizajnera osvetljenja: dizajniranje osvetljenja, isprobavanje fizičkog modela svetlosne scene, odabir tehnike kontrole, izbor rasvetnih tela, programiranje sistema.

Dizajn osvetljenja izrađuje se već nakon završenih osnovnih skica projekta i kasnije je sastavni deo procesa projektovanja kroz idejni i izvođački projekat.

Bilo kao poseban projekat ili kao deo projekta enterijera ili fasade i spoljnog uređenja, projekat osvetljenja je, pored ilustracije koncepta osvetljavanja i podatka o rasporedu i vrsti svetlosnih izvora, takođe i korisno sredstvo provere putem računarskog grafičkog prikaza. Isprobavanje fizičkog modela svetlosne scene pruža šire i obuhvatnije mogućnosti analize i provere rešenja i varijanata.

Samo putem grafičke vizualizacije moguće je unapred sagledati efekte i uticaje svih faktora (dnevno svetlo, materijali, završna obrada, svetlosna atmosfera…). Prilikom odabira tehnoloških rešenja na raspolaganju su nam gotovo sve najmodernije tehnologije kontrole osvetljenja putem računara: od mehaničkih usmerivača sunčevog svetla preko pokretnih senila, preko svetlosnih kanala pa do fotosenzitivnih folija, foto-senzora, upravljačkih interfejsova itd.

Tehnologija zgrade, metoda gradnje i način korišćenja, pre svega, umnogome determinišu odabir tehnike za kontrolu osvetljenja. Ako su prethodno pripremljene analize i procene varijanata kost-benefit metodom, može se sa egzaktnim parametrima doći do najadekvatnijeg rešenja i sklopiti sistem po meri i potrebi datog slučaja.

Izbor rasvetnih tela spada u osetljiviji deo dizajna osvetljenja jer mnogo parametara utiče na krajnju soluciju (oblik, cena, tehnike montaže, tehničke karakteristike…), dok programiranje sistema i krajnje podešavanje i usmeravanje svetiljki predstavljaju završnu fazu ovog procesa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije