Staklo
25.05.2018 Dizajn

Staklo, krhka lepota

Staklo je tvrd, providan i lomljiv materijal koji nastaje na temperaturama većim od 1.500 stepeni C, sjedinjavanjem silicijum-dioksida i natrijum-karbonata… Međutim, staklo je mnogo više od toga.

Staklo se u pradavna vremena koristilo prvenstveno kao materijal od kojeg se pravio nakit. Moglo se, kao mineral opsidijan, naći i u prirodi, u izvornom stanju. Prema spisima Plinija Starijeg, Feničani su prvi napravili staklo i to oko 3000. godine pre Hrista. Međutim, arheolozi se ne slažu sa ovom teorijom, tvrdeći da je prvo staklo korišćeno još u Mesopotamiji, kolevci svetske civilizacije.

Prirodna boja ovog materijala uglavnom je plava ili tirkizna, zbog nečistoće na bazi gvožđa u pesku iz kojeg se staklo kristalizuje. “Obično” staklo i danas, i pored usavršene tehnologije, ima blago zelenkastu ili plavkastu boju, koja dolazi od istih tih nečistoća.

Proizvođači stakla vremenom su naučili kako da ga oboje – dodajući mu metalna jedinjenja i okside pojedinih minerala, pa se tako dobija zeleno, crveno, žuto ili plavo staklo… Tehnika bojenja je tokom vekova veoma uznapredovala, ali mogućnosti njegovog nijansiranja ni izbliza nisu iscrpljene.

Staklo slika 1

Stari majstori otkrili su da čisto staklo prelama svetlost, i bili su oduševljeni efektima koje bi im šuplja posuda “podarila” kada bi se postavila naspram sunčevih zraka. “Šupljikavost” predmeta postizala se na potpuno isti način kao i danas: uvijanjem tečnog stakla oko metalne šipke (tačnije, cevi) i duvanjem u nju.

Tako su se stvarali fascinantni oblici, a čitava ova procedura bila je poznata i u starom Egiptu, oko 1500. godine pre nove ere. Već u 5. veku pre Hrista ova tehnologija je prenesena u Grčku, a u prvom veku postojali su mnogi centri na Sredozemlju u kojima se primenjivala tehnika, poznata kao “mediteransko duvanje stakla”.

Rimljani su razvili mnoge nove tehnike, a veličina njihovog carstva doprinela je opštoj popularnosti stakla. Vrlo brzo postignut je napredak i u drugim oblastima primene stakla. Već u 1. veku pre nove ere staklo počinje da se upotrebljava i za zastakljivanje prozora.

Prozorska stakla su, kako arheološka istraživanja dokazuju, bila uobičajena pojava u rimskom Egiptu. Po krhotinama prozorskih stakala nađenim u Karanisu, egipatska stakla koja su se koristila za zastakljivanje prozora i zaštitu od vrućina i peščanih oluja bila su veoma debela i mutna.

Posle pada Zapadnog carstva, u novoformiranim varvarskim kraljevinama ponovo na prozore stavljaju daske ili platna… Proizvodnja stakla zamire. Tek u 7. i 8. veku staklo na Zapadu doživljava svoje ”vaskrsnuće”, i to se najverovatnije “dogodilo” na ostrvu Torčelo, blizu Venecije.

Staklo slika 2

Oko 1.000. godina stara tehnika lagano se seli na sever Evrope, gde proizvodnja stakla dobija veliki zamah. Tamo se ponovo pojavljuje dobro poznata “duvačka tehnika”, kasnije veoma usavršena među Mlecima.

Nekadašnje “varvarske” teritorije takođe su dale doprinos usavršavanju izrade stakla: iznedrile su nekoliko briljantnih škola, kao što je češka (češki kristal i danas je na velikoj ceni!) ili, pak, ona iz rajnske doline u Nemačkoj. Ne treba zaboraviti ni mavarsku Španiju, veoma naklonjenu staklu, u kojoj je otkriven još jedan način za upotrebu tog krhkog materijala – ogledalo.

U 14. veku, Murano, ostrvo preko puta Venecije, postaje svetski centar staklarstva. Presa za staklo izmišljena je 1827. a ona je omogućila masovnu produkciju staklenih proizvoda i prozorskih stakala. To je bio kraj elitizma i početak jedne nove, prozaičnije ere stakla.

Staklo u kući
Ako izuzmemo sijalice, lampe, katodne cevi i ostale tekovine novog doba, upotreba stakla u domaćinstvu ne razlikuje se mnogo od načina na koji se ono koristilo tokom milenijuma: ogledala, prozorska okna, prozori na vratima. Naravno, tu su i nezaobilazne vaze, koje, zahvaljujući drevnim znanjima, mogu biti veoma lepih boja, taman takve da se uklapaju uz svaki nameštaj.

Pravi “bum” u dizajnu enterijera staklo je doživelo u vreme art-dekoa, u šta se možemo uveriti gledajući seriju o Herkulu Poarou. Osobe naklonjenije svedenoj formi, minimalizmu i spartanskoj strogosti linija, insistiraće da njihove viseće garniture u kuhinjama, vitrine sa knjigama ili posuđem, stolovi i stočići, natkasne i vaze… budu makar delom od stakla!

Staklo slika 3

Kako se civilizacija bližila industrijskom i postindustrijskom dobu, to je udeo stakla u dizajnu predmeta za domaćinstvo bivao još veći. Osamdesete godine, sa svojim “japi” stilom, definitivno su utvrdile poziciju stakla kao “poželjnog” materijala za predmete u kući…

Staklo, dakle, može biti i “sigurno”: impregnirano žicom, ojačano ili laminirano. Ova posebna stakla obično se koriste za zidove, vrata i krovove. Takođe, staklo se može i glazirati, čak i višestrukim slojevima, čime se dobijaju specijalni efekti.

PROČITAJTE I… Umetničko staklo na radnim površinama u kuhinji

Zid-zavesa
Sve je češća upotreba stakla i u onom ultimativnom smislu: kao zid, i to ne onog koji deli dve prostorije u kući, već spoljnog zida kuće. Poslovne zgrade sa velikim zastakljenim površinama niču na udarnim lokacijama u gradovima širom sveta, pa tako i kod nas.

Ali, pre nego što se oduševimo “skylineom” Šangaja ili Sidneja, metropolama prepunim zgrada od raznobojnog i veoma čvrstog stakla, moramo razmotriti još jednu veoma važnu činjenicu – staklene zgrade troše veoma mnogo energije. S obzirom na to da je staklo materijal koji lako propušta sunčevu svetlost i toplotu, prostorije koje imaju staklene zidove veoma se lako greju leti, kada je neophodno koristiti veoma snažne klima-uređaje da bi se rashladile.

Energija je, kao što znamo, veoma skupa, tako da su ovakvi stanovi skuplji za održavanje od onih koji imaju zidove od cigala. No, tu nije kraj: besomučno eksploatisanje energije dovodi do klimatskih promena i do efekta “globalnog zagrevanja”, koji može biti poguban za našu planetu.

Kao što je predsednik Venecuele Ugo Čaves rekao pre izvesnog vremena: “Kriza globalnog zagađenja umnogome bi se usporila kada bi Amerikanci prestali da grade zgrade od stakla, i vratili se na cigle i beton”.

Tekst: Žikica Milošević

OSTATAK TEKSTA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!

PRATITE NAS I NA FACEBOOKU: bravacasa.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije