Znojenjem do zdravlja

Svaka nacija podari neki prilog “svetskom” rečniku, a reč koju je finski jezik poklonio celom svetu jeste – sauna. Stara finska poslovica kaže: “Ukoliko vam ne pomažu ni sauna, ni alkohol, ni cigarete, vaše stanje je fatalno”…   

Sauna nije finski ekskluzivitet. Danas postoje švedske, finske i ruske saune, međusobno različite, ali je finska sauna postigla najveću popularnost i dobila najveći “legitimitet”, tako da se svako malo i u našim gradovima pojavi neki salon koji nudi “finsku saunu”.

Kako koncept “velnesa” postaje sve uobičajeniji u našim glavama, tako će, možda, i koncept sauna zaživeti u našim domovima, upravo kao što u Finskoj svaka kuća, firma ili stambena zgrada poseduje po saunu. Do tada, nije loše videti šta to novo i spektakularno sauna može da doda našem načinu života.

Sauna je vekovima služila za dve veoma važne stvari, od kojih se danas zadržala samo jedna. Prvobitno, imala je veliki značaj za održavanje lične higijene, ali razvojem kupatila i tuševa, tradicionalni koncept “pranja” putem tretmana u saunama izgubio je na značaju. A koja je karakteristika saune ostala važna i zauvek će ostati takva?

Znojenje, naravno, i izbacivanje toksina iz organizma. Na visokim temperaturama telo počinje da se znoji “u velikoj meri” i tako kroz pore na koži izbacuje sve štetne materije. Ako ste pomislili “čudna mi čuda, pa bilo koja fizička aktivnost može da preznoji čoveka da on sam izbaci toksine”, u pravu ste.

Ali, ne baš u potpunosti – pomislite samo koliko se prosečan čovek, pa i vi, malo kreće i malo preznojava tokom zimskog i jesenjeg perioda, pa ćete videti da je ovo “veštačko preznojavanje” apsolutni imperativ i za nas ovde, a kamoli za ljude koji žive na dalekom severu, gde džoging na -30°C nikako ne dolazi u obzir.

Leti je veoma lako preznojiti se, ali zimi baš i nije. Dakle, sauna je nastala kao neophodan produkt klime na severu kontinenta, pa su tamošnji stanovnici morali da iznađu način da se “odbrane” od nagomilanih masnoća i izluče ih iz organizma – putem znoja.

U sauni…
Sauna je prostorija četvorougaonog oblika obložena finim i uglačanim mirišljavim drvetom, u kojoj su duž tri zida postavljene drvene “stepenice”, tako da ceo ambijent pomalo podseća na sportske tribine.

Pored vrata je peć sa vrelim kamenjem koja se tradicionalno loži na drva, mada je sauna sa takvim “grejanjem” danas veoma malo i nalaze se uglavnom u udaljenim i ruralnim krajevima Finske i Rusije. Naime, većina njih sada su “modernizovane” i rade na struju. Peć se neprestano “loži”, odnosno, “drži na uključenom”, dok se u prostoriji ne postigne temperatura koja “debelo” prelazi 50°C, a često se bliži i stotom podeljku Celzijusove skale.

Kako je moguće izdržati toliko visoku temperaturu, prvo je logično pitanje koje će svako postaviti dok razmišlja o konkretnim ciframa. Jednostavno, iako je temperatura visoka, vlažnost unutar saune održava se na niskom nivou, tako da je u njoj prilično prijatno.

Da bi se vlažnost vazduha po želji povećavala, pored peći se nalazi posuda (kofa) sa vodom i sa posebnom “kutlačom” kojom se povremeno “nabaci” određena količina vode na užareno kamenje čime se izaziva oblak vodene pare. Tako se drastično povećava vlažnost, otežava disanje i povećava znojenje. Srećom, u svakoj sauni nalazi se i termometar i aparat za merenje vlažnosti vazduha, te se situacija može lako pratiti.

Što se tiče raspodele temperatura unutar saune, ona je viša na “klupama” koje se nalaze gore, te oni koji žele višu temperaturu, biraju više “tribine”, a oni koji su željni nešto umerenijih temperatura, biraju niže mesto. Koliko je sauna dobra za zdravlje, ukoliko se “pametno” koristi, govori i činjenica da pojačano znojenje u sauni ne samo što izbacuje toksine, već i relaksira mišiće i zateže kožu, te ona izgleda mlađe. Isto tako, veruje se da preznojavanje u sauni izaziva pojačano stvaranje belih krvnih zrnaca, esencijalnih za imunološku odbranu organizma.

No, svako treba da bude svestan toga, pre ulaska u saunu, koje su njegove granice izdržljivosti: ukoliko oseti da mu je prevruće, da ne može da diše ili da ima problema sa srcem, preporučuje se hitan izlazak i tuširanje mlakom vodom.

Bez obzira na dužinu boravka u prostoriji, uvek se sledi jedan te isti “ritual” star više hiljada godina: posle preznojavanja odlazi se na tuširanje hladnom vodom (mlaka je za “mekušce”, uzgred budi rečeno, ali, ne stidite se ukoliko vam hladna voda ne prija!) ili na otvoreno, gde se pristupa fascinantnom trljanju tela snegom!

Naravno, ko je gledao Mihalkovljevog “Oblomova”, mogao je da primeti gotovo užasavajuće scene istrčavanja iz saune i skakanja u ledenu reku – ali, nema brige, šanse za infarkt veoma su male. Naravno, ne treba “ići glavom bez obzira”, ipak treba imati u vidu da je čovek posle desetominutnog boravka u sauni prava “živa buktinja”, i da se tek posle dodira sa ledenim snegom ili vodom vraća na normalnu temperaturu od 36,5°C, i tada je moguće sve činiti ponovo…

U saunu, na preznojavanje, pa posle desetak minuta na hladnoću… dokle god vam to prija! Za one koji bi “nešto između”, na raspolaganju su uvek svlačionice u kojima je temperatura “sobna” i gde se može ostati taman dok se telo ne ohladi dovoljno da mu ponovo može prijati znojenje…

U sauni Finci gotovo uvek piju neko alkoholno piće, najčešće pivo, a pokatkad, mada retko, i votku. Vrlo je uobičajeno da se, s vremena na vreme, prolije pokoji mililitar piva na užareno kamenje na peći, da bi se “obogatio” vazduh i da bi taj “miris sprženog piva” dao aromu “sveže pečenog hleba”. No, sudeći prema reakcijama pojedinaca, miris koji neki smatraju aromatizirajućim, drugi drže za zagušljiv i nepodnošljiv, pa izlaze iz saune.

Stoga bi trebalo voditi računa o “kolegijalnosti” i proveriti da li nekome smeta vaš “naum”. Da bi se poboljšala prokrvljenost organizma, Finci se bičuju brezovim granama, a smatra se da ovo dodatno poboljšava kvalitet kože i izbacuje još više toksina iz tela… Iako su ove grančice prilično nežne, i njima se ne udara jako, oni koji imaju osetljivu kožu i mladeže trebalo bi da pripaze na svoje pokrete.

Običaji u sauni
Sauna je za severnjake prevashodno društveni događaj i obično se podrazumeva da se na to mesto odlazi porodično, ili sa prijateljima. U Finskoj su ljudi u sauni potpuno nagi i često se dešava da se slobodno mešaju muškarci i žene. To se čak ni u davnim vremenima, u ovoj protestantskoj zemlji nije smatralo skarednim, iako nekom može biti neprijatno da se izlaže pogledima drugih, pa i da ih gleda.

Finci smatraju veoma nepristojnim ako u sauni gde su svi “kao od majke rođeni” vi jedini odlučite da se zamotate peškirom preko intimnih delova, tako da to može narušiti vaše odnose sa domaćinima.

U firmama i većim zgradama postoje uvek po dve saune – muška i ženska, i takvih problema “moralne prirode” nema. Ali, ukoliko se nalazite u nekoj brvnari, bilo da je ona iznajmljena ili je to nečija kuća, imajte u vidu da se sauna nalazi van kuće, u pomoćnoj zgradi, i da će “put” do nje potrajati nekoliko metara ili desetina metara, najčešće kroz sneg, kroz koji ćete gaziti bosonogi i oskudno odeveni, jer je to u Finskoj “narodni običaj”.

U sauni se, po običaju, pevaju pesme koje uvek započinju muškarci. Takođe, Rusi i Finci svoje poslovne partnere dovode u saunu, gde nagi ili skoro nagi dolaze do “stupnja iskrenosti” koji omogućava veće poverenje. Ovaj koncept imao je uporište još u staroj narodnoj kulturi finskih naroda, ali i u Ruskom carstvu.

Što se tiče golotinje, običaj se nije baš proširio po svetu. Negde je uobičajeno oko intimnih delova obmotati peškir, a u nekim drugim zemljama nosi se kupaći kostim. U Rusiji su sve saune potpuno jednopolne, iako je u ovoj zemlji tradicionalna uloga saune (“banja”), kao centralnog mesta za socijalizaciju, u potpunosti sačuvana. Treba imati u vidu da je veoma nepristojno otvarati vrata saune na duže vreme jer je promaja u sauni nepoželjna i nepristojna!

Zanimljivo je da su pedantni Germani uspeli da unište jednu od demokratskih tekovina saune, po kojoj svako može da ostane u prostoriji koliko god to želi, ali i da dodaje vodu na peć po svom nahođenju. Austrijanci i Nemci “osmislili su” i specifično zanimanje, pod nazivom “saunameister”, a dotični je osoba koja je “zadužena” za dodavanje vode na peć, ali i za ograničavanje “znojenja” na svega 10 minuta, i to precizno po svakoj osobi toliko!

Zanimljivo je da je saunameister istovremeno i osoba koja je tu da ne dozvoli izlazak iz saune nikome tokom navedenih 10 minuta, osim ukoliko nekome pozli!

U svakom slučaju, Finci su saunu vekovima koristili za sve i svašta: za kupanje, podmlađivanje, lečenje, pa čak i za pripremanje pokojnika za sahranu ili kao prostoriju za porođaje (donedavno je to bilo sasvim uobičajeno)… Danas im služi, još uvek, kao neraskidivi deo tradicije i kulture zdravog života, za opuštanje, ozdravljenje, jačanje imuniteta, druženje…

Nadajmo se da će se ovaj običaj sve više i kod nas “primati”, jer je sauna već i te kako popularna i u Sloveniji i susednoj Hrvatskoj. To bi bilo za naše dobro.

Tekst: Žikica Milošević