31.01.2022 Eksterijer

DAN I NOĆ – PUNO BOJA, MALO ZAHTEVA

Dan i noć (Viola tricolor L.) je jedna od vrsta iz bogatog roda Viola, pored ljubičice (Viola odorata L.), najpoznatijeg predstavnika po kome je rod, ali i cela familija dobila ime (Violaceae). To je najveći rod u porodici, koji sadrži oko 550 vrsta. Većina vrsta se nalazi na severnoj hemisferi, međutim neke se mogu naći na Havajima, u Australiji, pa čak i na Andima.

Strauss, Friedrich / living4media / Profimedia

U hortikulturi se termin dan i noć obično koristi za raznobojne sorte krupnih cvetova (najčešće Viola x wittrockiana) koje se uzgajaju kao jednogodišnje ili dvogodišnje biljke iz semena i obilno se koriste u ukrašavanju javnih površina, ali i balkona i bašta. One su potomci nastali selekcijom i hibridizacijom divljih vrsta.

Viola tricolor L., koju zbog prisustva savremenih hibrida sada nazivamo divlji dan i noć, predstavlja malu polupuzajuću biljku koja dostiže najviše 15 cm visine, sa cvetovima prečnika oko 1,5 centimetar. Raste u niskim travnjacima, obično u delimičnoj senci, uglavnom na blago kiselim ili neutralnim zemljištima. Biljka u osnovi nema lisnu rozetu, za razliku od nekih drugih ljubičica, nego su listovi naizmenični na stablu koje raste uz tlo. Cvetovi su usamljeni i bočni, podignuti na dugim drškama. Latice su joj u tri boje, pa otud naziv tricolor, gornje su ljubičaste, središnje bele, a donja, najveća je žuta. U centru cveta nervatura latice je tamne boje.

Hibridi koji se obično prodaju su višegodišnje biljke, ali uglavnom se tretiraju kao jednogodišnje. Letnja vrućina ih zapravo uništava i cvetanje je bolje kod mlađih biljaka. Zato se one zamenjuju iz godine u godinu kako bi se uvek postigao maksimalan broj krupnih cvetova.

Idealno tlo

Dan i noć nema posebnih zahteva u pogledu tla. Uspeva na gotovo svim baštenskim zemljištima, ali na onim izuzetno teškog mehaničkog sastava, biljkama treba pomoći popravkom tla, tako što se po površini pre sadnje razastre određena količina rečnog peska i peletiranog stajnjaka, koji se ašovljenjem pomešaju sa zemljištem. Važno je samo da zemljište ne bude previše vlažno. Tako se stvara rastresitije i propusnije tlo na kome nema stagnacije vode. Na srednje obezbeđenim zemljištima obično je dovoljno da se doda dve šake pelatiranog stajnjaka po kvadratnom metru. Ako zemljište nije preterano zbijeno i ne iziskuje popravku, savršena drenaža cvetnika se može postići podizanjem cvetne gredice za dva do tri prsta iznad okolne zemlje.

Navodnjavanje

Tokom zime, ako su biljke izložene atmosferskim padavinama, ne treba ih zalivati. Samo u slučaju suše treba intervenisati sa malo vode, tek toliko da se zemlja navlaži. Leti je neophodno redovno zalivanje.

Razmnožavanje

Dan i noć se veoma lako razmnožava semenom. Za kasnu jesenju i zimsku sadnju, setva semena se obavlja krajem avgusta ili početkom septembra. Najbolje je da se seme rasporedi u veliku plitku posudu na pripremljenu mešavinu saksijske zemlje i peska. Nakon setve, seme treba pokriti tankim slojem peska i zaštititi folijom koja održava vlažnost površinskog sloja. Na temperaturi od 15-20o C mlade biljke će nići za 7-14 dana. Tada treba skinuti foliju, postaviti posudu na svetlo mesto na kome temperatura ne prelazi više od 10 stepeni C. Dalje zalivanje treba vršiti orošivačem vodom sobne temperature, a presađivanje u pojedinačne saksije kada biljke imaju 3 stalna lista. Kada biljke ojačaju, presađuju se na stalno mesto na balkonu ili u vrtu.

living4media / Profimedia; shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Prethodna vest

Sledeća vest

još iz kategorije