Bodljikava egzotika koja pleni

Kaktusi potiču sa američkog kontinenta, ima ih od Ognjene zemlje, pa sve do Velikih jezera blizu Kanade. Svrstavamo ih u sukulentne biljke. Svi kaktusi su sukulenti, ali svi sukulenti nisu kaktusi.

Po izgledu se kaktusi veoma razlikuju od svih drugih biljaka. Umesto grana i lišća imaju mesnato stablo: stubasto, kuglasto, ili člankovito, ređe u obliku rozete. Listovi su im zapravo bodlje ili dlačice čija je uloga odbrambena: čuvaju ih od prejakog sunca i životinja.

Proces fotosinteze obavlja stablo. Zavisno od vrste, cvetaju u različito doba godine, ali ipak nejčešće u proleće. Cvetovi im traju od nekoliko sati do 10-12 dana, zavisno od vrste.
Uspevaju u različitim klimatskim područjima, pa sa sigurnošću možemo tvrditi da im odgovaraju i naši uslovi.

Oni koji se gaje kod nas već odavno su se prilagodili, pa nastojanje da im se obezbede uslovi slični onima iz njihove postojbine nema svrhe. Generacijama gajeni u kućnim uslovima ili staklenicima, naši ljubimci stradali bi u svojim, inače, prirodnim staništima. Važno je da imamo zdrave, lepe biljke, sposobne za cvetanje, reprodukciju i dug život.

Zato se jedino treba potruditi da im se obezbede: toplota, svetlost, sastav zemljišta (supstrat) i adekvatan režim zalivanja. Kaktusima prija toplota, ali većina ipak voli blago zasenčene prostore. Zimi ih treba držati na svetlom i prohladnom mestu, na temperaturi od 5 do 8 stepeni Celzijusa.

Ako se desi da u ovo doba godine, tokom sunčanih dana, temperatura pređe 15 stepeni, treba redovno otvarati prozore i provetravati prostoriju. Na navedenoj temperaturi uopšte ih ne treba zalivati od oktobra do početka marta.

Ako stoje u dnevnoj sobi, treba ih približiti tik uz južni ili istočni prozor i jednom u 20-30 dana sipati po kašičicu-dve vode ako je mali, odnosno pola kafene šolje ukoliko je kaktus velik. Ako se zalivaju većom količinom vode, počeće da rastu, a usled nedovoljne količine svetlosti, doći će do deformacije.

U proleće kaktuse treba najpre probuditi orošavanjem mlakom vodom, najmanje 2-3 puta tokom jednog ili dva dana, zavisno od temperature, pa tek onda  obilno zaliti mlakom vodom. I orošavanje i zalivanje treba obavljati ujutru do 9 sati, tako da se biljke do mraka osuše, odnosno supstrat procedi. Prolećna zalivanja su ređa, na 7-10 dana, letnja na 4-7, da bi se jeseni opet proredila na 10-15 dana.

Tekst: Marija Joković
Foto: PurestockX