DINAMIČAN DOM MLADOG BRAČNOG PARA

Način života vlasnika ovog stana u centru Bukurešta u skladu je sa sredinom u kojoj se nalazi, pa su se arhitekte iz studija Rosu-ciocodeica pobrinule da im osmisle i takav enterijer – komunikativan, fleksibilan i dinamičan.

Vlasnici ovog jednostavnog ali originalnog stana su mladi supružnici koji žive vrlo dinamično i imaju bogat društveni život. Zbog toga im se sam centar Bukurešta činio kao idealno mesto za stanovanje. Kako bi i svoj dom prilagodili ovakvom stilu života, angažovali su arhitektonski studio Rosu-ciocodeica. Njihov osnovni zahtev bila je fleksibilnost, koja se ogleda prvenstveno u otvorenosti dnevnog prostora koji, po potrebi, može da se podeli na potceline. S druge strane, želeli su da noćna zona bude potpuno odvojena, i da svakom članu domaćinstva obezbedi dovoljan stepen privatnosti.

Ceo stan karakteriše neutralan kolorit – svetlo drvo kao dominantan materijal koji, osim poda, prekriva i sve zidove dnevne zone, beli plafon i crni i svetlosivi detalji. Uprkos nedostatku koloritnih akcenata, dinamika je postignuta snažnim kontrastima između pomenutih nijansi. Među komadima svedenog dizajna najviše se ističe velika crna paukolika visilica s tri kraka, u samom središtu prostorije. Ona obezbeđuje opšte osvetljenje dnevne zone, a tu je još i velika podna lampa koja dodatno osvetljava prostor za sedenje,

Kuhinja je celom širinom otvorena prema dnevnom boravku. Organizovana je u obliku slova L, pri čemu jedan krak čine visoki elementi crnih frontova, dok su na drugom zidni od nerđajućeg čelika, kao i podni s frontovima u boji drveta i belom radnom pločom.

U središtu kuhinje nalazi se bar-sto kvadratne osnove, koji je ujedno odvaja od kuhinje. Pojedinačne zone u okviru dnevnog prostora istaknute su i konstruktivnim elementima – stubovima i gredama – obrađenim na različite načine.

Naspram kuhinje, od dnevnog boravka odvaja se radna soba, koja po potrebi služi i kao soba za goste. Od ostatka prostora odvajaju je transparentne staklene stene s crnim okvirima u obliku kvadratne mreže. Staklene stene otvaraju se kao harmonika vrata, te se ove celine mogu spojiti u jedinstven prostor.

Kako je pomenuto, gotovo svi zidovi u dnevnoj zoni prekriveni su svetlim drvetom. Ono je negde korišćeno kao obloga, ali u velikom delu ovih zidnih površina zapravo se kriju ugradni ormari. Čitav niz ovih elemenata prostire se od predsoblja, pa sve kroz trpezariju, dnevnu i radnu sobu. Ovakvo rešenje obezbedilo je mnogo mesta za odlaganje na vrlo praktičan i diskretan način.

Osim pomenutih plakara u zidovima, još jedno mesto za odlaganje skriva se u pregradi između hodnika i trpezarije. Element koji naizgled deluje kao masivni stub zapravo je veliki plakar, sa svih strana – osim sa one prema dnevnom boravku – prekriven ogledalima. Kako su svi zidovi oko njega obloženi drvetom, ogledalom je postignut efekat mimikrije, pa je ovaj plakar gotovo nevidljiv.

Iako su potpuno izdvojene, u spavaćim sobama primenjena je ista formula kao u dnevnoj zoni – maksimalna jednostavnost dizajna i kolorita. U jednoj od dve sobe ambijent ipak deluje znatno čistije i svetlije, s obzirom da, umesto drveta, ovde dominira bela.

Naspram ulaza nalazi se orman L-osnove, postavljen tako da formira odvojen mali garderober u okviru sobe. Osim njega, tu su još samo krevet i nekoliko interesantnih detalja: neobična lampa, plastična stolica i narandžasta skulptura u obliku četvoronožne životinje.

Kupatilo je uređeno u istom duhu kao i spavaća soba. Pod prekrivaju crne, dok su na zidovima opeku iz spavaće sobe zamenile bele pločice u istom slogu. Time je prostor dobio retro šmek. Jednostavnost kupatila upotpunjuju ogledalo bez rama, drveni ormarić ispod lavaboa, kao i spušteni plafon u vidu drvenih gredica. Završni pečat dala je prijatna rasveta i vaza s dekorativnim zelenilom.

Foto: Andrei Margulescu