Drvena kuća
07.05.2014 Dnevni boravak

Toplo, funkcionalno i lepo

Drvo kao građevinski materijal ima veoma dugu tradiciju, pre svega zato što istovremeno zadovoljava finansijske, praktične i ekološke norme i zahteve savremene gradnje.

U mnogim zemljama tradicija gradnje od drveta seže stotinama i hiljadama godina u prošlost: ako se antički Grci i Rimljani i nisu baš mogli pohvaliti velelepnim delima od drveta, niti savršenom obradom drvene građe (na jugu Evrope i u mediteranskom regionu dominirao je kamen kao građevinski materijal!), ostali narodi milenijumima su gradili svoja zdanja – od drveta.

Stari Sloveni, Germani i Kelti zidali su svoje kuće uglavnom kao brvnare, a u mnogim krajevima sveta drvo je i dalje dominantan građevinski materijal. Stari Sloveni su od drveta gradili hramove posvećene Striboru, Svetovidu, Triglavu, Velesu i ostaliim božanstvima, čiji je trag ostao danas samo u imenima geografskih pojmova, jer su ih vatrom uništavali razni osvajači. Neki su, ipak, uspeli da prežive ratove i dan-danas služe kao primer građevinskog umeća.

Sjajan primer je crkva na ostrvu Kiži u Ladoškom jezeru, sa mnogobrojnim “lukovima”, načinjena isključivo slaganjem drvenih elemenata, bez eksera, maltera i adheziva.

Ribbon chair side

Ko je putovao po Rusiji, a nije obišao sibirska sela ili gradove Zlatnog prstena, u kojima su kućice niske i pune rezbarenih ukrasa, nije osetio “pravi dah” ove zemlje, a slično važi i za Ukrajinu, Poljsku i Belorusiju.

U drevnom i bajkovitom regionu Maramurešu, u severnoj Rumuniji, atrakcija su crkve od tamnog drveta koje godišnje posećuje desetine hiljada turista. Gosti se nakon obilaska prirodnih i kulturnih znamenitosti odmaraju u autentičnim drvenim kućicama gde im se poslužuju specijaliteti tradicionalne rumunske kuhinje.

I u Srbiji su, do oslobođenja od Turaka, dominirale drvene kuće i crkve-brvnare, koje se i dan-danas mogu videti u Šumadiji i zapadnoj Srbiji…

The bird

Legendarni režiser Emir Kusturica od drveta je izgradio celo jedno etno-selo, a za taj projekat dobio je posebnu nagradu za oživljavanje srpske tradicije. Na mapama i bedekerima ova živopisna naseobina može se sresti pod imenom Mećavnik, Drvengrad ili čak Kustendorf!

Čuveni arhitekta Alvar Alto bio je, poput svih Finaca, naprosto opsednut drvenim enterijerom i eksterijerom, pa je svojevremeno osvojio mnoštvo nagrada za projekte inspirisane tradicionalnom finskom arhitekturom.

Drvene kuće ”živih” boja još uvek dominiraju celom Skandinavijom, Baltikom, severom Rusije… tople i spolja i iznutra!

Dreamstime

Promeni deo, a celinu ostavi netaknutu…
U Japanu, Koreji, Kini i drugim azijskim zemljama drvo je oduvek imalo simbolički značaj: kod Azijata nije potrebno sagraditi nešto što će biti večno, već da bi trajalo – kratko. Poznata je anegdota u kojoj zen sveštenik kaže Evropljaninu: “Vidite, vi se trudite da sagradite nešto da traje zauvek, i zato ono traje kratko. Vaš Akropolj je bio od kamena i urušava se već posle 25 vekova.

Naši hramovi od drveta traju već 30 vekova, bez tragova zuba vremena!”. Evropljanin će na to: “Ali, to nije isti hram! Svaki od drvenih elemenata ugrađenih u hram promenjen je desetak puta dosad…”. Japanac superiorno zaključuje diskusiju: “Oblik je isti, svrha je ista, duh je isti.

Možda je svaki od tih crvotočnih balvana bio vremenom promenjen, ali kontinuitet i svežina građevine su opstali, što se za vaše ruinirane kamene teatre i hramove ne može reći!”. Eto, upravo bi se na ovaj način mogla definisati i cela filozofija gradnje drvetom. I svaki deo parketa, i svaki balvan i letvica mogu se zameniti nekim novim, a da se ne naruši celina i sklad, dok to u gradnji ciglama i kamenom jednostavno nije moguće…

Woodstore 1918

U Americi, Australiji, na Novom Zelandu i na Karibima, recimo, sve kuće odavno se prave od drveta, kao montažni objekti nastali spajanjem drvenih letvi. Dobra izolacija čini da je montažna kuća podjednako otporna na temperaturne promene koliko i ona od cigala, ali je neuporedivo jeftinija, lakša za reparaciju.

Stolarija
Iako je PVC stolarija definitivno preuzela primat u novoizgrađenim objektima po našim gradovima, drvo se još uvek suvereno drži čim se odmaknemo od vrata i prozora.

Dobra polica, ili pravi sto sa stolicama jednostavno moraju da budu napravljeni od drveta. Istina, savremeni kompozitni materijali, kakve možemo naveliko da vidimo u našim salonima nameštaja, nalaze svoje mesto u mnogim domovima, ali ipak, ruku na srce, stolovi i stolice koji nisu od drveta slažu se odlično jedino sa podovima koji takođe nisu od drveta i staklom, kamenom, mesingom; a ipak, daleko slabije sa prostorijama u kojima dominira drveni enterijer.

Ukoliko želite “dodir drevnosti” i tradicije u svom domu, definitivno ćete posetiti nekog dobrog stolara koji će za vas načiniti ručno rađeni, unikatni deo nameštaja. Stare knjige, klasični albumi za slike i ukrasi od drveta najlepše “čuče” na drvenim policama i stolovima.

Drvo slika 2

O nahtkasnama i komodama od lakog ili teškog drveta, bilo da su mat ili lakirane, da i ne govorimo… Vaše je samo da izaberete boju i veličinu, prethodno premerivši sobu!
Rezbarija i nameštaj u “kolonijalnom” stilu…

U poslednje vreme Srbija je “preplavljena” nameštajem, komponentama i ukrasima od drveta koji dolaze iz Azije. Tajland, Indija, Kina – zemlje su iz kojih nam stižu ručno rezbarene mačke, žirafe, slonovi, ali i komode… “Evropljanin u nama” iznenađen je originalnošću elemenata i ukrasnih predmeta koji, kao i sve unikatne stvari, tako odskaču od uobičejenih, konfekcijskih predmeta te namene…

U mnogim kućama u Srbiji pojavio se “kolonijalni” nameštaj od bambusa, nalik na onaj koji su Britanci koristili u svojim domovima u Africi ili Indiji pre stotinak godina, te daju utisak kao da je čitav stan postao mesto na kome se odmarate od safarija! Ova vrsta nameštaja posebno je popularna u jugoistočnoj Aziji, regionu sa najbržim privrednim rastom, upravo kao nekada SAD.

Wood Art

Eto i sličnosti – nema ulaganja u “teške” predmete, već se sve svodi na lagano, promenljivo, zamenljivo. A, povrh svega, prirodno, lepo za oko. Ono što “tera stres”, ili kako bi Azijati to slikovito rekli, “zle duhove”…

Art nuvo, jugendstil ili secesija, “poslednji veliki evropski stil”, koristio je klasične i složene rezbarije, inspirisane romantičarskim i mavarsko-arapskim tradicijama i islamskom umetnošću.

Primeri jugendstila mogu se naći širom Evrope, naročito centralne kojoj delimično i mi pripadamo. Ne zaboravite da obratite pažnju na ove dekoracije! Romantičarska tradicija nadahnula je mnoge arhitekte da zdanja u mnogobrojnim letovalištima širom carske Rusije i njenog Krima obogate prelepim rezbarijama poput onih na carskom sanatorijumu u Gurzufu, mestu u kojem se odmarao i jedan Čehov ili Puškin…

Tekst: Žikica Milošević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije