ORIGINALNOST JE PRAVA REČ ZA OVAJ STAN

Jake teksture, intenzivni kontrasti i smele kombinacije boja glavne su odlike ovog prostranog stana u Brazilu smeštenog u zgradi koju je projektovao proslavljeni arhitekta Oscar Niemeyer.

Čim se izađe iz ustaljene koloritne šeme i napuste proverena enterijerska rešenja rezultat može biti neizvestan. Međutim, ko ne rizikuje taj ne dobija! Upravo je to slučaj u ovom vanserijskom stanu u Belo Horizonteu, čiji enterijer potpisuje brazilska arhitektkinja Gislene Lopez. Ne samo da je postignut pun pogodak već je novonastali interijer pravi mali bukvar za buduće arhitekte koji žele da unesu živost u prostore koje projektuju.

Čim uđete u stan sačekaće vas kuhinja i trpezarija koji vrcaju od bogatstva tekstura i boja. Na podovima i zidovima su crno-bele pločice u šahovskom rasporedu, šank je u ciklama boji, frižider crven, nameštaj crn, dok su detalji u žutoj boji. Uzimajući u obrzir da je i plafon okrečen u crno, neko bi pomislio da se radi o veoma mračnom enterijeru, međutim, ovaj prostor je okupan svetlom zahvaljujući prozorima koji se protežu od poda do plafona. Kontrast boja čini prostor razigranim i veselim dok se ukućani osećaju ušuškano i zaštićeno.

Stan je zamišljen kao prostrani open space apartman u kojem se prolazi iz sobe u sobu dok je cela jedna strana u staklu. To dozvoljava prodor velike količine svetlosti ali i fantastičan pogled na panoramu grada. I dnevna soba koja se nastavlja na kuhinju takođe iskorišćava sav potencijal ove staklene zgrade. Sofa je okrenuta ka prozorima a pogled ne remeti ni televizor koji je postavljen na nisku TV stalažu. Čuvena Ejmsova stolica s tabureom daje ton celom prostoru i nagoveštava da se radi o zaista luksuznom stanu u kojem je o svakom detalju vođeno računa. U prilog tome govori i činjenica da su na belom zidu između kuhinje i dnevne sobe ispisane reči pesme čuvene brazilske pesnikinje Cecilie Meireles.

Da je stan namenjen hrabrim osobama dokazuje i zid u dnevnoj sobi koji je okrečen u ciklama boju. Ova vatrena kombinacija s crnim plafonom nije slučajno izabrana. Ciklama zid jasno određujegranicu u open space enterijeru i naglašava da se tu završava dnevna soba i počinje intimni deo stana. Na ciklama zid okačeno je mnogo umetničkih slika a zahvaljujući tome što je on urađen od gipsa bilo je moguće izvesti niše u koje su postavljena ogledala. Ova optička varka daće vam privid da možete zaviriti u spavaću sobu koja se nalazi iza zida, ali jedino što ćete zapravo moći da vidite jeste vaš odraz.

Koncept prolaznih soba zahtevao je da se iza sofe ostavi dovoljno prostora za prolaz do spavaće sobe. Međutim, i taj deo hodnika je dobro iskorišćen jer su u njega postavljeni plakari čiji su frontovi izvedeni od tamnog furnira. Klizna vrata skrivaju mnogo prostora za odlaganje pošto u ostalim delovima stana to nije bilo moguće.

Ni u kupatilu se nije odustalo od ciklama boje! Ova vatrena boja odredila je enterijer sanitarne prostorije u kojem je, barem po pravilu, sve ostalo moralo biti belo. Bele sanitarije, beli peškiri, bele podne pločice… Međutim, i ovde je arhitekta prevazišao samog sebe pa je na zidove stavio veoma intenzivne pločice sa kombinacijom žute, plave, bele i braon boje. Iako na papiru ne deluje kao da će se ciklama zid slagati s ovakvim mozaik pločicama, realnost to demantuje.

Spavaća soba je interesantna zbog nekoliko specifičnih detalja. Kao prvo, to je grčkoplavi zid koji prekida niz ciklama zidova. Samo još poneki detalj na posteljini, kao što su jastuci, daju naznake da je glavna boja u ostatku stana zapravo ciklama. Drugi detalj koji je potpuno nesvakidašnji jeste kanalizaciona cev koja ne samo da nije sakrivena već je jasno istaknuta i naglašena crnom bojom. Ovde je primenjeno poznato i često primenjivano pravilo u enterijeru – ako ne možeš da ga sakriješ, naglasi ga