TRIJUMF DIZAJNA NAD DIMENZIJAMA PROSTORA

ahvaljujući znanju, umeću i iskustvu arhitekte, jedan pomoćni objekat minimalnih dimenzija pretvoren je u jedinstvenu, potpuno funkcionalnu stambenu jedinicu upečatljivog stila.

“Razmišljam da se preselim u dvadeset kvadratnih metara, a da bih se dobro osećao u tako malom prostoru, potrebno je da to budu najboljih dvadeset kvadrata u gradu” – rekao je s vrata vlasnik ovog prostora kada je posetio svoju dugogodišnju prijateljicu, arhitektu Dubravku Marić.

Ispostavilo se da je u pitanju jedan mikro format potpuno atipičan za svoju lokaciju u širem centru Beograda. Na parceli porodične kuće na Lekinom brdu, tačnije u njenoj širokoj, bujnoj predbašti nalazio se pomoćni objekat: slobodnostojeća kućica unutrašnjih dimenzija 6 x 3,5 metara. Unutra je usamljena stajala retro zubarska stolica – nekada davno ovde je funkcionisala zubarska ordinacija. Sada je zadatak arhitekte bio da je pretvori u funkcionalnu stambenu jedinicu i to takvu da vlasnik poželi da se preseli u nju.

Svojim dimenzijama, tipologijom, i odnosom sa okruženjem predmetni objekat delovao je poput šarmantne minijaturne vikendice u prirodi, kakve su u poslednje vreme izuzetno popularne (tiny house movement ili pokret malenih kuća). Vlasnik i arhitekta su se vrlo brzo složili da je prilikom renoviranja potrebno sačuvati i naglasiti tu jedinstvenost, ali da je i neophodno udahnuti joj duh svakodnevnog urbanog života. Ovaj dualitet postao je jedan od glavnih izazova i ciljeva projekta.

U okviru projekata malih prostora često nailazimo na brojne trikove kojima se stanari i/ili projektanti služe u cilju iskorišćenja prostora – komade na izvlačenje, rasklapanje, ili sa višestrukom namenom. Ovde takvih rešenja nema, već su male dimenzije prostora savladane preciznim projektovanjem – odgovarajućom dispozicijom funkcionalnih zona stana i rasporedom mobilijara koji zadovoljavaju potrebe korisnika zadržavajući maksimum slobodnog prostora.

Krov je rekonstruisan u okviru postojećeg gabarita, kako bi se u njemu dobio čist prostor, oslobođen od krovnih nosača. Time je omogućeno formiranje galerije za spavanje iznad ulaznog, kuhinjskog i kupatilskog prostora, a u dnevnoj zoni je dobijena velika visina (maksimalno 4,7 m, u slemenu) koja malom prostoru daje volumen i karakter.

Kako bi se obezbedio neophodni smeštajni kapacitet i osigurala jasna i čista komunikacija u prostoru, desno od ulaza, celom dužinom objekta formirana je „linija za odlaganje“. U okviru te linije u ulaznoj partiji pozicionirana je kuhinja. Osmišljena je tako da u okviru minimalnog volumena sadrži sve neophodne elemente, te je akcenat na donjim kuhinjskim elementima, dok su gornji strateški zamenjeni lakšim, otvorenim policama. U delu te linije duž dnevne zone predviđeni su elementi za smeštaj garderobe, knjiga, ploča i razne kućne arhive. Zahvaljujući ovakvom rešenju zadržan je maksimum slobodnog prostora u zoni dnevnog boravka, te on odaje utisak značajno većeg prostora.

Galeriji se pristupa pomoću pomičnih merdevina iz dnevne zone. S obzirom na ograničenu visinu, ovde je predviđeno nisko spavanje, sa dušekom na nivou poda. Bočne kosine krova na nivou galerije iskorišćene su za dodatni smeštajni kapacitet.

Od velike važnosti bilo je filigranski precizno dimenzionisati sve komade koji su uneti u prostor. Izuzev ugaone sofe, kompletan mobilijar pravljen je po meri, prema nacrtima arhitekte.

Za arhitektu Dubravku Marić minimalizam je predstavljao logično opredeljenje kada je u pitanju rad na mikro formatu i u okviru ograničenog budžeta, a za klijenta on je opredeljenje životnog stila, koje je bilo neophodno pri odluci o preseljenju u mali prostor.

Na većim površinama, uz belu koja je očekivan izbor za prostore svedenih dimenzija, korišćene su pretežno prirodne boje iz neutralne, tople palete. Na taj način je ambijent od strogo minimalistički koncipiranog prostora do odgovarajuće mere utopljen i omekšan.

Kako je klijent ljubitelj rok muzike, motociklizma i specifične estetike koja ih prati, kao i industrijskog stila u enterijeru, u prostor su uneti detalji koji mu daju industrijski karakter. Kako se prostor ne bi dodatno opteretio, oni su pre svega odabrani da budu funkcionalni – naglašavaju postojeće linije krova, galerije, ograde… Njihovom tankom crnom linijom ostvaren je kontrast u odnosu na neutralnu paletu i istaknuta specifična geometrija prostora.

Platno umetnice Anite Bunčić koje je već bilo u posedu klijenta i malobrojni jarkocrveni detalji uneli su u prostor svežinu, radost i blagu asocijaciju na japansku kulturu.

Dobijena celina je odličan primer kako se u uslovima vrlo ograničenih resursa arhitektonskim i dizajnerskim sredstvima može ostvariti izuzetno kvalitetan životni prostor.

http://www.dubravkamaricinteriors.com