Vrata pakla

OVDE ŽIVI ĐAVO: Ovo su vrata pakla!

Uprkos očiglednoj opasnosti, mesto nije ograđeno, pa ljubitelji ekstremnih uzbuđenja mogu da zavire preko same ivice, mada je to opasno, jer se pesak na rubovima ponekad urušava.

Veliku plamteću jamu koja gori već preko 40 godina domaće stanovništvo naziva „Vrata pakla“. Po tome kakav utisak ostavlja ostavlja na posetioce pre bi se, međutim, moglo reći da ju je samo nebo poslalo Turkmenistanu.

Vrata pakla slika2

Vrata pakla slika2

Oduzima vam dah. Odmah pomislite na svoje grehe, i dođe vam da se pomolite„, kaže Gozel Jakulijeva (34), koja je u posetu ovoj znamenitosti došla iz glavnog grada Ašgabata.

Plamteći krater u srcu pustinjeKrater u srcu Karakuma, jedne od najvećih svetskih pustinja, do sada nije video baš mnogo stranaca, ali turkmenistanske vlasti se nadju da će to uspeti da promene i da će upravo ova znamenitost predstavljati ulaznicu male bivše sovjetske republike u svet turizma.

Vrata pakla slika3

Vrata pakla slika3

Čak i 25 godina nakon pada SSSR još uvek jedna od najizolovanijih zemalja u svetu, Turkmenistan godišnje ugosti samo 12.000 do 15.000 turista iz oko 50 zemalja. Tamošnji turistički radnici veruju, međutim, da bi bi Vrata pakla, koja po susednom selu zovu još i krater Dverze, mogla da postanu pravi mamac za strane turiste.

Karakum, ili “Crni pesak”, prekriva 80 odsto ove republike u Centralnoj Aziji . Leti temperatura iznosi preko 50 C, dok zimi padaju ispod – 20.
Jama u kojoj sagoreva prirodni gas nalazi se oko 270 severno od prestonice, putokaza nema, ali sve koji su zainteresovani vodiči vode do mesta na kom se pruža očaravajuć pogled. Plamen probija kroz bočne strane kratera, a vrelina i urlik vatrene stihije deluju opčinjavajuće.

Uprkos očiglednoj opasnosti, mesto nije ograđeno, pa ljubitelji ekstremnih uzbuđenja mogu da zavire preko same ivice, mada je to opasno, jer se pesak na rubovima ponekad urušava.

Vrata pakla slika4

Vrata pakla slika4

Gas je zapaljen pre 40 godina, greškom sovjetskihnaučnika, i još uvek gori Sam fenomen predstavlja rezultat pogrešne računice sovjetskih naučnika.

Sovjetski geolozi počeli su na ovom mestu da buše tražeći gas 1971. Ali oprema za bušenje im je iznenada propala kroz podzemnu kavernu, duboku provaliju koja se tu formirala. Oprema se survala, ali niko nije povređen. Bojeći se da bi iz kratera mogao izvirati otrovan gas, naučnici su odlučili da ga zapale, misleći da će gas brzo da sagori i da će plamen nakon toga zamreti„- objašnjava turkmenistanski geolog Anatolij Bušmakin.

To se, međutim, sve do sad nije dogodilo, a ovo mesto predstavlja moćan simbol ogromnih turkmenistanskih rezervi gasa, koje važe za četvrte u svetu.

Izvor: kurir-info.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije