Surtsi – mlado ostrvo koje izgleda staro

14. novembra 1963. godine kuvar jednog ribarskog broda koji je plovio južno od Islanda primetio je stub tamnog dima kako se diže sa površine mora. Kapetan je pomislio da je u pitanju brod koji se zapalio i okrenuo brod prema dimu kako bi video o čemu se radi.

Ono što je posada broda tada našla bilo je ostrvo koje se upravo rađalo: eksplozivne erupcije iz dubine mora izbacivale se velike količine dima i pepela. Novo ostrvo je nazvano Surtsi, od Surtur, vatrenoj mitološkoj rasi nordijskih džinova.

Erupcije su nastavljene narednih nekoliko godina a posle samo nekoliko dana novo ostrvo je bilo 500 m dugačko i 45 m visoko. I nastavilo je da raste.

Do aprila 1965. pepeo je blokirao prodor morske vode u krater. Lava je sve više nadirala formirajući čvrstu kapu preko nanosa novog ostrva. Ovo je sprečilo talase da novo ostrvo speru. Erupcija je trajala tri i po godine i novo ostrvo je rođeno.

Danas se ostrvo polako gubi pod uticajem talasa, vetrova i erozije. Smatra se da će ga more potpuno progutati do 2100. godine.

Ono što je zadivljujuće u vezi sa ovim ostrvom je da su na njega , isprana iz mora ili doneta vetrom, došla prirodnim putem semena različitih biljaka što je omogućilo naučnicima da posmatraju kako se različite vrste ustoličavaju i razvijaju na ostrvu. Ostrvo je postalo svojevrsna laboratorija.

Formiranje novih ostrva nije toliko redak prirodni fenomen, ona se povremeno rađaju i često nestaju. Priča o ostrvo Surtsi je samo jedna od njih.

Izvor: earthsky.org