Vašu ambalažu u reciklažu

Intervju: Violeta Belanović Kokir, generalna direktorka „Sekopaka“

Društvo za upravljanje ambalažnim otpadom „Sekopak“ je zajedno sa partnerima u prethodne tri godine sakupilo više od 60.000 tona ambalažnog otpada, a samo prošle godine je na mesečnom nivou prikupljeno 50 tona staklene ambalaže koja je predata na reciklažu u okviru projekta koji je pokrenut u HoReCa kanalu „Odbaci loše navike”.

„Sekopak“ od 2006. godine omogućava svim kompanijama koje uklanjaju ambalažni otpad da izvrše svoje zakonske obaveze na najefikasniji način putem uvođenja postulata zaštite životne sredine. Prošle godine ova kompanija je klijentima ponudila i dugoročno održiv sistem za upravljanje opasnim ambalažnim otpadom što je prvi ovakav sistem u Srbiji.

Nudeći nove usluge, „Sekopak“ širi mrežu saradnika – kompanija koje su svesne svoje odgovornosti prema životnoj sredini. U želji da se Srbija pridruži ostalim zemljama sveta koje se problemom ambalažnog otpada dugo i uspešno bave, „Sekopak“ primenjuje nacionalno zakonodavsto o ambalaži i ambalažnom otpadu koristeći iskustva i znanja iz Evrope i sveta ali treba naglasiti da je za ostvarivanje nacionalnih ciljeva potrebna podrška industrije i javnosti.

„Sekopak“ ima ekskluzivno pravo na razvoj sistema Zelene tačke u Srbiji. Šta to podrazumeva?

“Zelena tačka“ je vlasništvo nemačke kompanije Duales System Deutchland GmbH (DSD) koja je „Zelenu tačku“ uvela u upotrebu još 1991. godine, kao finansijski globalni simbol na pakovanju proizvoda, a svedoči tome da proizvođač/uvoznik učestvuje u finansiranju sistema za sakupljanje ambalažnog otpada koji preostane na tržištu nakon upotrebe proizvoda.

Ako potrošači prilikom kupovine primete da na ambalaži proizvoda postoji „Zelena tačka“, mogu da budu sigurni da kupovinom takvog proizvoda doprinose unapređenju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.

Važnost isticanja ovog robnog znaka na svojim proizvodima, prepoznale su, između ostalih i kompanije, IMLEK, MONDELEZ, NESTLE, KNjAZ MILOŠ, APATINSKA PIVARA, BAMBI, CARLSBERG, CCHBC, FRESH&CO, SOKO ŠTARK, PEPSI A&P.

Broj gradova i opština sa kojima sarađujete se značajno povećava, ali pokazalo se da sa manjim opštinama imate bolju saradnju. Kako to objašnjavate?

Sekopak sarađuje sa preko dvadeset komunalnih preduzeća u Srbiji i već četiri godine zajedničkim snagama se radi na unapređenju višematerijalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Kao grad koji je najviše napredovao možemo da izdvojimo Kragujevac koji je 2010. godine imao nulu sakupljenog ambalažnog otpada, dok je u 2013. godini sakupljeno preko 1.000 tona.

Šta je najveći problem u razvrstavanju ambalažnog otpada u Srbiji? Nedostatak infrastrukture ili nerazvijena ekološka svest kod građana?

Iako ekološka svest građana Srbije nije na visokom niviou, za šta nisu krivi građani, najveći problem je što ovde ne postoji infrastruktura koja bi u kombinaciji sa edukacijom doprinela menjanju ekološke svesti na bolje.

I samim postavljanjem infrastrukture u vidu odgovarajućih sudova za primarnu selekciju, edukacija može da da rezultate jer će tada građani moći da primene ono što su naučili. „Sekopak“ je sprovodio kampanje i volonterske akcije u Novom Sadu, Kragujevcu, Leskovcu i Jagodini i pokazalo se da ovakve akcije mogu mnogo da utiču na svest građana.

Kolika je spremnost građana da učestvuju u procesu reciklaže pravilnim razvrstavanjem otpada?

U Srbiji trenutno imamo 30 odsto građana koji su spremni da rade primarnu selekciju. U Novom Sadu, gde smo postavili plave kante i započeli edukaciju, je više od 67 odsto građana u roku od tri meseca razvrstavalo otpad. Ovo je na primer, mnogo bolji rezultat nego u Portugaliji gde im je trebalo deset godina da dođu do proscenta od 70 odsto gde ljudi recikliraju.

Verujem da bismo kroz edukaciju brzo došli do željenog nivoa, što podrazumeva 60, 70 odsto ljudi koji recikliraju jer i smo i u drugim gradovima sprovodili akcije na zavidnom nivou.

Postoje li neke mere i načini, osim edukacije, kojima bi država motivisala ljude da recikliraju?

U nekim državama se koriste restriktivne mere, sankcije ili mere bonusa. Onima koji recikliraju bivaju smanjeni računi za određenu svotu. Ovaj sistem funkcioniše u Nemačkoj. Mislim da bi kod nas kazne dale kontrarezultate ali da bi sistem bonusa imao efekta.

Koliko su proizvođači spremni na saradnju iako je reciklaža ambalažnog otpada zakonska obaveza koju moraju da ispune i bez operatera?

Ovde je važno napomenuti glavnu razliku između obaveze kompanije kao generatora ambalažnog otpada i kao proizvođača proizvoda koji se plasira na tržište Republike Srbije u nekoj ambalaži. Za ambalažu koju kompanija – bilo većeg ili manjeg formata, plasira na naše tržište neophodno je imati ugovor sa operaterom sistema u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Obaveza je imati ugovor sa operaterom, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, za ambalažni otpad koji se generiše u krugu fabrike, prodavnici lanca ili STR-a. „Sekopak“ za svoje klijente uređuje i jedan i drugi kanal. U sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, u Republici Srbiji, je kroz sklapanje ugovora sa nekim od šest operatera, ušlo oko 85 odsto kompanija.

Freerider firme i u Evropi čine oko 15 odsto, ali one su zadatak države i inspekcija. Tokom kontrole takvih firmi, traži se da pokažu ugovor sa operaterom inspekciji. Za one koje takav ugovor nemaju, kazna je za deset puta veća od naknade koju su inače obavezni da ulažu u sistem preko operatera. Ipak, za sada inspekcije uglavnom takvim firmama ostave razuman rok da zaključe ugovor sa operaterom.

Prošle godine ste klijentima ponudili i dugoročno održiv sistem za upravljanje tzv. kontaminiranim ambalažnim otpadom, što je mnogo veći izazov. Da li ste zadovoljni saradnjom sa poljoprivrednicima i drugim korisnicima ovih ambalaža?

„Sekopak“ kao operater upravljanja sistema ambalaže i ambalažnog otpada ne sarađuje direktno sa poljoprivrednicima i korisnicima kontaminiranog ambalažnog otpada već sa proizvođačima proizvoda koji su opasni. Zajedno sa njima – prvenstveno proizvođačima sredstava za zaštitu bilja, organizujemo termine i lokacije sa kojih se ova ambalaža odnosi. Ceo proces vrši ovlašćeni operater – sakupljač za opasan ambalažni otpad.

Možemo li uskoro da očekujemo i kontejnere za odlaganje potencijalno opasnog ambalažnog otpada?

Postavljanje kontejnera za ovu vrstu otpada mora da propiše lokalna samouprava koja takođe mora da ima na svojoj teritoriji operatera – sakupljača kako bi materijal bio adekvatno preuzet.

Sakupljate tržišno profitabilni ambalažni otpad. Da li će biti pomeranja fokusa i na druge vrste otpada? „

Sekopak“ je nacionalni operater za ambalažu i ambalažni otpad, koji svoju obavezu prema državi ispunjava sakupljanjem svih pet vrsta ambalažnog otpada. Čitav proces sakupljanja ambalažnog otpada iz komunalnog sektora, koji je Sekopakov fokus nije profitabilan vec zahteva podršku operatera kao što je Sekopak. Samo je ambalažni otpad Zakonom regulisan preko operatera dok su u EU i drugi tokovi otpada rešeni na isti način. Autor: Kristina Pantelić