Art-deko: večito moderan

Tekst: Žikica Milošević

Svi oni koji vole dobru detektivsku priču odavno su upoznati sa ovim stilom „fensi“ imena. Art deko je još pre nekoliko godina „na velika vrata“ ušao u naše živote, i to putem nikog drugog nego – slavnog belgijskog detektiva Herkula Poaroa! Savršeno urađena britanska serija u kojoj je slavni debeljko briljantno rešavao najteže krimi-slučajeve kišovite engleske prestonice obilovala je fascinantnim enterijerima i eksterijerima koji su, svi odreda, pripadali slavnoj eri art dekoa. Mnogi su poželeli da budu „nostalgični“ i urede svoje domove upravo onako, toplo-hladno, kako su to činili naši preci u periodu između dva svetska rata. Ukoliko spadate u tu grupu, ili se samo zanimate za istorijske stilove i trendove, onda vama itekako jeste mesto u ovoj priči…

Enterijer03

Počeci, istorijat, razvoj i pad…

Art deko je bio veoma popularan stil u vreme kada je „carevao“ svetskom dizajnerskom scenom, a to je bilo taman u periodu između dva najveća svetska bezumlja: između 1920. i 1939. godine (naravno, može se sa punom pravom reći da je vreme „dekoa“ trajalo čak i do 1945. godine, zbog jednostavne nemogućnosti dizajnera da se bave svojim poslom u vreme kada su ljudska bića imala preča posla!). Na taj način, art deko je bio jedan od najdugotrajnijih i najuticajnih stilova u istoriji, i uticao je podjednako i na arhitekturu, dizajn enterijera, industrijski i grafički dizajn, ali i na modu, film i svakodnevni život u najširem smislu te reči. Era čarlstona, mini sukanja, žena koje puše na muštiklu i nose kratku kosu ne bi bila zamisliva bez onih čuvenih lampi, kreveta, vrtoglavih izuvijanih stepeništa, bez one svedenosti elemenata povezane sa luksuzom i raskoši, zar ne? Automobili te ere, čije tragove još uvek možemo delimično videti samo na Kubi (i, ruku na srce, i na jednom skorijem Chryslerovom modelu), ne bi bili ni priblićno onoliko glamurozni da ih nisu krasili „tragovi“ art deko ere. Sam stil je bio upravo jedan čudesni amalgam mnogih pređašnjih stilova i pokreta, kao i onih najnovijih koji su se tek rađali.

Hotell Diplomat 02-2004, Stockholm

Tu su se sreli prethodno „vladajući“ art nuvo, ali i konstruktivizam, futurizam, kubizam, modernizam i ostali -izmi… Iako je mnoštvo stilova u to vreme imalo kojekakvu političku ili filozofsku konotaciju, art deko nije imao takve pretenzije. On je bio striktno dekorativan. U to vreme, a što je još lepše, čak i dan-danas, ovaj stil je bio smatran elegantnim, funkcionalnim i ultramodernim. Posle Univerzalne Izložbe u Parizu 1900. godine, nekoliko francuskih umetnika poželelo je da stvori „Društvo dekorativnih umetnika“, koje bi se bavilo učvršćivanjem vodeće pozicije francuskog dizajna u svetu. U tome su, izgleda, i uspeli neposredno posle I Svetskog rata, a posle 1925. i njihove istorijske Međunarodne izložbe industrijskih i dekorativnih umetnosti, skovan je i sam termin „art deko“ („umetnička dekoracija“). Pre toga stil se nazivao „modernim“, a posle ovoga, stil je definitivno nadrastao francuske, i uopšte, evropske okvire. Njega su činile mnoge stvari, međusobno stopljene u jedno: „primitivne“ umetnosti Afrike, Egipta, Asteka; ljubav prema mašinama, avijaciji, parobrodima, aerodinamičnim linijama; vera u progres posle strašnog krvoprolića. Tu su bili radio, električna struja, neboderi od novih materijala, „venčani“ sa abonosom, marokanskom kožom i floralnim motivima. Sve je to dalo jednu neobičnu i elegantnu mešavinu koja i danas, može se slobodno reći, uzbuđuje.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Dominiraju iscepkani oblici, kristali, trapeziodi. Geometrijske i cik-cak forme dobijaju pravo građanstva, jer se stil rukovodi „jednostavnošću i luksuzom“ i podjednako se obraća i umu i srcu. Upravo je to i navelo dizajnere art dekoa da se u dizajnu svega čega su se dotakli koriste naoko nespojivim elementima, poput strogih novotarija – aluminijuma, plastike ili nerđajućeg čelika, ili pak „ekskluzivnih“ materijala, poput lakiranog drveta, ajkuline ili zebrine kože. Naoko nespojivo? Da, ali u stvarnosti, veoma efektno. Elegantne i geometrizirane krive zamenile su prirodne zakrivljenosti linija prethodnih stilova, a posebno je bio čuven onaj „stepenasti“, „zrakasti“ i „cevasti“ dizajn koga možemo videti u ogromnom broju art deko enterijera.

Lampa04

Ti motivi su korišćeni u najneobičnijim i najsmelijim kombinacijama, tako da ste ih mogli podjednako često videti i na, recimo, ženskim cipelama, i na vrhovima nebodera, tada tako često građenim, i to ne samo u američkim gradovima. Ako je nešto trebalo „zatrti“ ovim stilom, onda je to trebalo učiniti sa nametnutom strogošću zaostalom iz nedavnog Velikog rata, kako su ga tada nazivali. Najupečatljiviji deo art dekoa je, međutim, bio njegov ogranak nazvan „strimlajn“ („streamline“), koji je bio u potpunosti fasciniran modernim aerodinamičnim dizajnom koji je počeo da se „pomalja“ iz novootkrivenih područja avijacije. Avijaciji je bila neophodna aerodinamika, zbog velikih brzina i smanjenja otpora vazduha, ali isto svojstvo definitivno nije bilo neophodno stonim lampama, stepeništima ili kasama u prodavnicama. Pa ipak, fascinacija atraktivnim oblicima koje su naučnici svrhovito projektovali za „brzokrećuće mašine“ veoma je brzo zvladala srcima dizajnera ere art dekoa! Automobili su postali aerodinamični (iako su se veoma sporo kretali, u poređenju sa današnjim kolima), ali su „aerodinamični“ postali i kreveti, zarezivači za olovke ili frižideri!

Par vaza

Oduševljenje „Erom mašina“ uslovljavalo je eksplicitnu upotrebu veštačkih materijala, posebno stakla i čelika, ali i korišćenje simetrije, ponavljanja, jednostavnosti i svedenosti oblika. Da se ovo ne bi moglo nazvati minimalizmom, pobrinuo se onaj „luksuzni“ deo art dekoa koji je u sve ove jednostavne i prefbrikovane elemente ubacio i dozu iracionalnosti: tu su bili „isprepletani“ uticaji Azije (korišćenje svile), Bliskog Istoka, ili egzotičnih afričkih kolonija. U SAD je stil doživeo veliki procvat, posebno u vreme Velike depresije 20-ih i u Eri džeza, i to zbog one praktičnosti i jednostavnosti koja je oduvek krasila preduzetnički i materijalistički duh protestantske Amerike.

800px-Philips_L1060854

„Veliki Getsbi“? Poptuno art deko! Na prvi pogled, stil je i ostavio najviše tragova u zgradama. U stepenastim strukturama koje viđamo u holivudskim filmovima 30-ih i 40-ih, u zgradama tipa Empajer Stejt Bildinga ili zgrade Krajslera u Njujorku, u radovima Dragiše Brašovana, kao što su to Banovina ili zgrada “Progresa” u Novom Sadu ili pak, u takvim zgradama kao što je Palata Albanijaili Glavna Pošta u Beogradu. Novi fontovi (tipovi slova) zauzimaju mesto starih (i danas se ova slova obilato koriste ako se želi pokazati „uzvišenost“ i visoka klasa nekog proizvoda (dovoljno je pogledati logo firme „Krizia“, na primer).

800px-Cord_812_1937

Ovaj stil je, iako često povezivan sa Amerikom, ostavio mnoge tragove i u Srbiji, jer je Kraljevina SHS i Jugoslavija bila u naponu svojih intelektualnih i finansijskih mogućnosti baš u doba artdekoa, te je arhitektura monumentalnih građevina, vila i bulevara s jedne strane, i književno izdavaštvo i procvat kulturnog života u novostvorenoj državi, potpomognut doprinosom ruskih emigranata doživela svoj stvaralački i materijalni vrhunac. Elegancija, dinamični dizajn i jarke boje bile su odlike art dekoa, koji je lagano počeo da se gubi tokom 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, i to iz prostog razloga: povećane industrijske proizvodnje.

474px-DontKillWildlifeWPA1940

Art deko je „poginuo“ od sopstvene ruke: slavljenje Ere mašina pretvorilo se u slavljenje sopstvenog kraja. Masovna produkcija dobara uticala je da se art deko vremenom proglasi „nazadnim“ stilom koji promoviše lažni i neukusni luksuz. Polovina Evrope je bila (real)socijalistička, i u njoj je deko postao pomalo „nepoželjan“, a druga polovina je pokušavala da što brže i što jeftinije izađe iz pepela, bez obzira na stil. Mesta za luksuzne stilove više nije bilo. Zacario je funkcionalizam. Međutim, daleko od očiju Evrope, u Indiji, SAD, na Filipinima, art deko je bio veoma aktuelan sve do 60-ih godina. „Film noar“, sniman u Holivudu tokom 40-ih i 50-ih, uveliko je rabio estetiku art dekoa, dok je pravu potvrdu svoje klase stil dobio putem svog „rivajvla“ tokom 80-ih, poglavito u sferi grafičkog dizajna. Danas se elementi art dekoa sve više koriste u arhitekturi. Ne verujete? Pogledajte samo zaobljene uglove jednog „Dalton“ centra u Novom Sadu i uporedite ih sa istim takvim uglovima ih 30-ih godina, ili iz scena „Poaroa“. Sličnosti su ogromne.

Savremena upotreba art dekoa

Iako je kraj 40-ih stil otišao u istoriju, lako se može primetiti koliko je osvrta na art deko napravljeno samo u proteklih 15-ak godina. Ukoliko želite da svoj kućni ambijent prilagodite stilu dekoa, pogledajte filmove poput „Betmena“, „Dika Trejsija“, „Crne Dalije“, „Nebeskog kapetana i sveta sutrašnjice“, „King Konga“… Oni će vas inspirisati da uredite svoj prostor jednostavno, geometrizirano, a opet raskošno. Možete se odlučiti i za „Dark Deco“, mračnu varijantu art dekoa, koja svesno beži od bele boje, toliko predominantne kao pozadine u eri „klasičnog“ art dekoa! No, čak i ukoliko se poslužite onom „iskonskom“ estetikom art dekoa, možete osmisliti veoma „šik“ i jednostavne enterijere: čisti oblici, rafiniranost, svetlost i gotovo neoklasična elegancija. Kombinacija okruglih metalnih lampi sa prirodnošću lakiranog drveta, živost zelene i crvene u kontrastu sa belom, sivom, zlatnom i srebrnom. Geometrija u skladu sa dezenima u obliku cveća, voća i povrća. Belina golih zidova u kombinaciji sa živahnim bojama tapeta (recimo) susedne sobe. Kontrast koji obezbeđuje maksimum i onoj duši tako željnoj raskoši, i duši željnoj jednostavnosti. Ako se odlučite da svoj životni prostor uredite u ovom stilu, jednom od istorijski najpoštovanijih i neosporno najelegantnijih, bićete tačno na sredokraći između razmetanja i askeze, između prošlosti i sadašnjosti, između razigranosti i mira. A to je uvek bila dobra kombinacija…




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije