26.10.2017 Dizajn

Kišobran? Da, ali ne onaj običan!

Koristimo ih svi, a po običaju ih gubimo, ostavljamo u autobusima, prodavnicama, restoranima i kafićima… Hajde da se malo osvrnemo na njihov nastanak i pogledamo neka zanimljiva dizajnerska rešenja koja će nam olakšati tmurne kišne dane.

Prvi dokazi o upotrebi kišobrana – doduše, u to vreme u funkciji suncobrana – sežu u doba drevnog Egipta, pre više od 3.500 godina. U početku su Egipćani koristili jednostavne konstrukcije od palminog lišća pričvršćene na štap, no ubrzo su se one razvile u statusni simbol namenjen plemićima, verskim vođama i faraonima. U susednoj Asiriji takođe je samo kraljevima pripadalo pravo da budu pod raskošnim suncobranima. Stvoren kako bi štitio njihovu aristokratski bledu put u pustinjskom okruženju severne Afrike i Bliskog istoka, suncobran u vreme Egipćana i Asiraca još nije služio za zaštitu od kiše.
Taj pomak dogodio se tek u Kini u 11. veku p.n.e., gde su se prvi kišobrani, izrađeni od kože ili svile impregnirane voskom, prodavali po vrlo visokim cenama, tako da su mogli da ih priušte samo viši društveni slojevi.
U kulturama antičke Grčke i Rima kišobran je bio prisutan u svojoj vodopropusnoj verziji koja štiti od sunca, nasleđenoj od Egipćana. U to vreme koristile su ga isključivo imućnije žene, dok su muškarci na njega gledali kao na ženski predmet čija bi upotreba bila ispod njihove časti.
S padom Rimskog carstva, u Evropi je gotovo potpuno nestala ova praksa. Tek u renesansnoj Italji, Francuskoj i Engleskoj, i kišobran doživljava svoj preporod. Tome je uveliko doprinelo i uspostavljanje trgovačkih puteva između Sredozemlja i istočne Azije, kojima su u Evropu stizali vodootporni kišobrani.
Međutim, stigma ženskog modnog dodatka ostala je sve do sredine 18. veka, kada se engleski filantrop Džonas Henvej u javnosti počeo pojavljivati s vlastitim primerkom. Iako su ga u početku ismevali, s vremenom su Englezi – a potom i ostatak sveta – prihvatili kišobran kao univerzalan dodatak namenjen svima.
U 20. veku Hans Haupt izumeo je džepni kišobran 1928. godine, a Bredford Filips model s preklopnim mehanizmom, što je dovelo do kišobrana kakve danas poznajemo, a koji mnogim dizajnerima predstavljaju izazov kako oblikovno i funkcionalno unaprediti jedan tako obični, svakodnevni predmet.
Dolazak jeseni podstaći će vas da ih ponovo izvadite iz svojih ormara. Kako kišobrane često gubimo, ovi modeli će vas naterati da ih malo bolje pripazite a i barem delimično će ulepšati dane koji su pred nama.

1 SKY UMBRELLA delo je poznatog grafičkog dizajnera Tibora Kalmana iz 1992. godine. Njegovu spoljašnjost čine obično crno platno i jednostavna drvena ručka, ali kad se otvori, unutrašnjost otkiva plavo nebo prekriveno mekim belim oblacima.

2 COLOUR CHANGING UMBRELLA za engleski brend Suck Uk osmislio je Squid, kolektiv koji se bavi dizajniranjem odeće koja na kiši menja boju. Kapljice po obodu kišobrana odštampane su specijalnom belom bojom koja se u kontaktu s vodom pretvara u spektar duginih boja.

3 GOOGLES UMBRELLA kišobrani tajvanskog dizajnerskog studija Togo Design imaju providni deo u obliku skijaških naočara. On vam omogućava vizuru ispod duboke “kape” koja pruža sigurnu zaštitu od kiše. Vrh kišobrana u obliku periskopa osigurava mu da stabilno stoji u zatvorenom položaju.

4 PHONEBRELLA kišobran osmislili su članovi studija KT Design, dobitnici Red Dot nagrade za pametni dizajn upravo ovog kišobrana. Njegova neobična drška omogućava vam da i na kiši nesmetano koristite mobilni telefon.

 

JOŠ SAVETA NAĆI ĆETE U NOVOM BROJU MAGAZINA BRAVACASA!

PRTATITE NAS I NA FACEBOOKU: bravacasa.rs




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije