17.11.2021 Enterijer

Podsticaj na radost i kreativnost

Kada dođe vreme da vaše dete dobije sopstvenu sobu, sigurno ćete mnogo pažnje posvetiti njenom dizajnu. Čini se da je na uređenju nekih soba bila zaposlena vojska arhitekata ili je roditeljska mašta naprosto prevazišla sve granice… Pogledajte neke od naštovitijih ambijenata

Za malog vatrogasca

Najbitniji element u ovoj dečjoj sobi svakako je krevet na sprat. Donji deo je rezervisan za igru, ali je zaklonjen od pogleda zavesama koje se sastoje od dva bočna dela, i tri prednja, od kojih je središnji namenjen za ulaz. Interesantan detalj svakako je krov nad krevetom, urađen u formi tunela. Da je reč o malom vatrogascu, ne govori samo natpis na zidu, već i kombinacija crveno-bele boje, kao i ostale igračke u ovoj prostoriji (Proizvođač Infakids)

 

Dve zone

Prostor u potkrovlju porodične kuće u potpunosti je bio namenjen za dečju sobu, a kako je reč o većoj kvadraturi, dizajner enterijera je napravio podelu na manji deo za spavanje, i veći deo za igru. U spavaćoj sobi, koja je pod kosinama, smešten je krevet s tri fioke za odlaganje stvari, interesantan noćni ormarić zakošenih stranica, baš kao što je i komoda s fiokama, na kojima prorezi imaju funkciju ručki. Zona za igru takođe ima krevet koji služi za sedenje, popodnevni odmor ili u slučaju da dođe mali gost koji će tu prespavati. Iznad kreveta, na istoj konstrukciji, nalazi se prava mala “osmatračnica” do koje se dolazi stepenicama sa strane. Čitav nameštaj u ovom dinamičnom dečjem carstvu sačinjen je od ploča na bazi drveta i obojen živopisnim bojama (Proizvođač Gautier)

08_06 011

Mala, ali živopisna

Ova dečja soba nastala je pregrađivanjem roditeljske spavaće sobe, od koje je odvojena staklenim zidom na koji je postavljena zebra-rolo zavesa. Iako nije velike kvadrature, zadovoljava sve potrebe jednog predškolarca, a pritom je i veoma interesantno uređena. Zapravo, ovo je pravi primer kako i na manjem prostoru možete biti kreativni i stvoriti nesvakidašnji ambijent. U sobi se nalazi krevet, ispod koga je kutija s još jednim dušekom, tako da, po potrebi, ovde mogu da prespavaju dva deteta. Radni sto je postavljen do zida i odlikuje ga veoma jednostavan izgled. Kako nema fioka, za odlaganje udžbenika i svesaka, tu je mali fiokar na točkiće. Na zidu su brojne otvorene i zatvorene police koje krase razne igračke i slikovnice. Napravljene su u kombinaciji belog i medijapana u dezenu drveta. Najinteresantniji detalj svakako su krugovi na zidu, sačinjeni od gipsa, od kojih jedan služi kao polica za TV, u drugi može da se legne i uživa, a treći, najmanji, postavljen skoro tik do plafona, samo je dekorativnog karaktera. Iako su police i gipsani elementi već dovoljno atraktivni, dizajnerke Ana Klaudija Navaro i Silvija Tomaz Navaro se nisu tu zaustavile već su za rasvetu izabrali i više visilica različitih boja, a za sedenje male plastične hoklice.

Podstiče razvoj i kreativnost dece

Oko 1907. italijanska lekarka i vaspitačica Marija Montesori stvorila je obrazovni metod koji danas nosi njeno ime. Ona je bila jedna od prvih žena koje su diplomirale medicinu u ranom dvadesetom veku. Nakon studija, počela je da radi s decom s mentalnim poteškoćama, a kasnije se zapošljava kao vaspitačica u prigradskoj školi u Rimu, gde je neprestano radila na pronalaženju i unapređenju već postojećih metoda za podsticanje osamostaljivanja i učenja kod dece predškolskog uzrasta. Njeni metodi su se pokazali veoma efikasnim, ne samo u školskom okruženju, već su mogli biti primenljivi na mnogim drugim mestima. Montesori je shvatila da deca koja provode vreme u okruženju koje je osmišljeno tako da podržava njihov prirodni razvoj imaju moć da sama sebe obrazuju. Kasnije je taj proces nazivala samoobrazovanjem (auto-edukacijom). Godine 1914. je izjavila: „Nisam ja izmislila metod obrazovanja, ja sam samo dala nekoj maloj deci šansu da žive.“

Dečja soba, uređena na osnovu ovog metoda, stimuliše inicijativu, autonomiju i nezavisnost na bezbedan način: dete koristi svoju prirodnu radoznalost kako bi istražila granice prostorije, svoj vlastiti kutak. Prema dizajnerki enterijera Tacijani Leme, koja je uredila ovu sobu, kada se primenjuje kod kuće, metod se sastoji od okruženja namenjenog detetu “gde sve dimenzije nameštaja poštuju njihovu ergonomiju”. Osim što soba izgleda kao minijaturni svet viđen očima deteta, ovaj prostor dozvoljava slobodu kretanja i neometan pristup igračkama i drugim predmetima. U “Montesorijevoj” sobi svi elementi su lako dostupni detetu i služe kao senzorni stimulans.

foto: Pinterest

 




Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Prethodna vest

Sledeća vest

još iz kategorije